Прилику да изложе своје радове добиле две студенткиње мастер студија Одсека за графички дизајн, у менторству проф. мр Атиле Капитања: Катарина Ђаковић и Исидора Јуришић.
Публика ће кроз поставку моћи да сагледа процес дизајнирања аутентичних сувенира, као и готове производе инспирисане делима из колекције Павла Бељанског.
Вођене идејом да је музејски сувенир више од предмета, ауторке су показале његову вредност кроз спој традиционалног и модерног, а напослетку и практичног.
Сувенир допушта посетиоцу да део музејске приче понесе и чува са собом, те је инспирисан историјом, али реализован кроз савремене трендове у дизајну.
Он евоцира атмосферу изложбеног простора, звуке, боје и емоције доживљене пред уметничким делом, и тиме постаје сведок сусрета уметности и појединца, као и чувар заједничког памћења.
Катарина Ђаковић је графичка дизајнерка чији рад је примарно усмерен на истраживање друштвено ангажованог плаката.
Дипломирала је на Академији умјетности у Бањој Луци 2024. године, након чега уписује мастер студије графичке комуникације у Новом Саду.
Своја дела излагала је на бројним изложбама и бијеналима у земљи, региону и иностранству.
Добитница је више признања.
Исидора Јуришић је похађала средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“, а на Академији уметности у Новом Саду дипломирала је 2024. године.
Тренутно се бави истраживањем експерименталног плаката на мастер студијама примењених уметности и дизајна.
Њен рад има експерименталан приступ дизајну и често користи доминантну типографију како би пренела јасну поруку.
Учествовала је на многобројним изложбамаи конкурсима.
Улаз на отварање изложбе је слободан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.