Поставку, поред целокупног легата, 79 дела из колекције Галерије „Лазар Возаревић“. чине и дела из колекције Галерије Матице српске, као и пет илустрација Пабла Пикаса из Народног музеја Србије и једно Пикасово дело из Амбасаде Републике Француске у Београду.
Посетиоци у Новом Саду имају прилику упознају дела која чине најпотпунији преглед свих Возаревићевих стваралачких фаза од појављивања на уметничкој сцени раних педесетих година 20. века, до последњих радова из 1968. године.
Изложбу је отворио директор Француског института у Србији Амос Рајхман који је истакао да Галерија Мтаице српске која је посвећена српској уметности, у себи носи и трагове бројних европских утицаја.
„Управо је то истакнуто кроз изложбу о Лазару Возаревићу: српском уметнику, обогаћеном разноврсним утицајима, који је био посвећен естетском истраживању и чији одјеци превазилазе границе његове земље. Дубоко под утицајем модерне уметности, нарочито француске, Лазар Возаревић је успео да ове референце уклопи у изразито личан уметнички израз. Изузетан пример тога је и позајмица дела Мртва природа са шарлотом Пабла Пикаса, из колекције Амбасаде Француске у Београду, које осветљава ову уметничку повезаност и позиционира изложбу у шири дијалог међу културама“, истакао је Рајхман.
Велики јубилеј био је повод да дела Лазара Возаревића из матичне галерије у Сремској Митровици крену на пут ка градовима и галеријама које су заузимале важно место у уметниковом животу.

Након Зрењанина и Београда, где је кроз пажљив одабир публици представљено његово стваралаштво, Галерија Матице српске угостила је у целости највреднији део колекције Галерије „Лазар Возаревић“.
„Данас, седам деценија касније, враћамо се не само у изложбени простор већ и у разговор – између два града, два колектива, два начина чувања истог наслеђа. Галерија Матице српске и Галерија „Лазар Возаревић“ деле исту посвећеност: да дело уметника не буде затворено иза стакла, већ да буде жива, покретна тачка сусрета са публиком“, поручила је директорка Галерије „Лазар Возаревић” Марија Вуруна.
Управница ГМС Тијана Палковљевић Бугарски рекла је да оба поставка указује на разноликост и богатство сликарског опуса Лазара Возаревића, да дочарава везу са средњовековном уметношћу и разноврсне могућности њене интерпретације у уметности у 20. веку.
Лазар Возаревић је ликовни израз градио у живој и динамичној културној сцени педесетих година реагујући на друштвено-политичке и уметничке околности.

Био је члан истакнутих уметничких група „Једанаесторица“ и „Децембарска група“.
У првом, фигуративном периоду дела одликују геометријска конструкција, ломљење облика и снажна егзистенцијална димензија.
У потрази за савременим ликовним језиком, уметник се ослањао на два кључна извора инспирације – дело Пабла Пикаса и богатство византијске уметности.
Затим је уследила краткотрајна фаза енформела, у којој је Возаревић кроз несликарске материјале истраживао могућности новог израза.
Последњу, постенформел фазу карактеришу слике-рељефи геометризованих композиција снажног колорита и дубоке духовне симболике.

Аутентична промишљања о савременој слици и однос према средњовековном наслеђу чине опус Лазара Возаревића једним од најзначајнијих и најпрепознатљивијих остварења српског модернизма.
Ауторке изложбе су Марија Вуруна, директорка Галерије „Лазар Возаревић“, Ивана Растовић и Ивана Јањић, кустоскиње Галерије Матице српске.
Поставку прате три видео-анимације, које путем савремених технологија приближавају публици Возаревићеве узоре и инспирације за слике „Оплакивање Христа”, „Квадрати” и „Породица”, као и три филма посвећена животу и делу уметника.
Одржаће се разноврстан пратећи програм: тематска предавања о животу и делу уметника петком у 19 сати, кустоска вођења викендом у 13 и 17 сати, као и нови едукативни програм за децу
Изложба ће моћи да се посети до 31. јануара 2026. године.
погледајте још
- “Возаревићева уметност је нит која повезује историју наше земље и модерно стваралаштво”
- Монографска изложба Лазара Возаревића у ГМС: Подсећање на једног од наших најзначајнијих представника модерног сликарства
- Културном политиком до међународне афирмације: Како се Југославија представљала на Бијеналу у Сао Паулу?
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.