Филм „Златна рукавица“ биће приказан 20. априла, филм „Викторија“ на репертоару је 21. априла, а циклус затвара пројекција филма „Савршени дани“ 22. априла.
Све пројекције почињу у 19 часова, филмови су титловани на српски језик.
„Филм “Златна рукавица” води нас у мрачне маргине друштва постављајући питања о насиљу, усамљености и дехуманизацији. Филм „Викторија“ доноси урбану, динамичну причу испричану у једном непрекинутом кадру, хватајући пулс града и генерације која живи у тренутку. На крају “Савршени дани” култног редитеља Вима Вендерса нуди тиху, контемплативну противтежу поетичну медитацију о свакодневици, ритуалима и лепоти малих ствари“, каже уредник филмског програма СКЦНС-а, редитељ Слободан Бранковић.
Сва три филма смештена су у урбани простор, у коме град није само позадина већ активни учесник ,огледало унутрашњих стања главних јунака и њихових животних путева.
Док у прва два филма град пулсира кроз хаос, насиље и неизвесност, у трећем се та иста урбана свакодневица преображава у простор тишине, реда и контемплације.
„Заједно, ови филмови представљају широк распон поетика и тема од сурове реалистичности, преко формалне експерименталности, до минималистичке лирике. Они показују да савремени немачки филм није јединствен стил, већ простор разноврсних ауторских гласова који истражују границе филмског израза и дубине људског искуства. Ова селекција позива публику да не тражи једноставне одговоре, већ да се препусти различитим перспективама и осети како филм може бити истовремено узнемирујућ, узбудљив и умирујућ“, каже Бранковић.
Улаз је бесплатан.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.