Изложба под називом „Црне структуре“ приказује серију монохромних цртежа изведених графитом на папиру.
Цртежи су настали током 2024-2025. године са циљем потпуног фокусирања на процес прекривања површине црним графитом (угљеником).
Сегменти који се нижу формирајући крајње минималистичке структуре, настали су процесом моделовања црних тонова, дуготрајним и сукцесивним наношењем слојева црног графита до апсолутног засићења.
У том смислу овај циклус цртежа специфично истражује како се понаша црна материја у контакту са светлошћу, односно феномен преламања и рефлексије светлости на црној површини.
Црне геометријске структуре су настале пресецањем правоугаоних поља хоризонталним и вертикалним линијама, а сам процес конструисања сваке појединачне структуре састојао се у визуелном балансирању односа између црног и белог – нацртаног и ненацртаног.
Када се овај баланс оствари и када су црне површине апсолутно засићене пигментом, процес цртања се завршава.
Тек тада црне структуре бивају коначно затворене унутар белих маргина папира које их дефинишу – а у процесу посматрања увек их изнова потврђују.
Јасна Гулан Ружић (Нови Сад, 1976) дипломирала је 2002. и магистрирала 2007. на Катедри за графику Академије уметности у Новом Саду.
Докторске студије из области ликовних уметности завршила је 2022. на истој Академији.
Од 2019. запослена је на Катедри за цртање Академије уметности у Новом Саду, у звању доцента, а 2024. изабрана је у звање ванредног професора.
Од 2004. до 2019. била је запослена у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Петроварадину као сликар-конзерватор.
Њена поља истраживања су цртеж, графика, конзервација и рестаурација.
Чланица је СУЛУВ-а, УЛУС-а, Графичког колектива Београд, Друштва конзерватора Србије и ИЦОМОС-а.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.