„Радови на изложби настају као промишљања начина на који градимо вредности између друштвених и индивидуалних потреба. Конструкције, геометријски облици и људске фигуре појављују се као елементи који се међусобно ослањају, понављају и преплићу, градећи визуелни језик између реда и променљивости”, поручује Марија Бјекић.
Истиче да је у фокусу је однос апстрактних система — геометрије, ритма, симетрије, али и остатака прошлих идеологија, које у цртежима опстају као фрагменти колективног сећања и визуелне структуре које се преносе и преобликују кроз савремени друштвени контекст.
„У овим цртежима геометрија није стабилна ни коначна структура, већ простор могућности и сталне промене. Репетитивни елементи функционишу истовремено као визуелни мотиви и мисаони обрасци, док недовршене и отворене композиције указују на несталност друштвених и идеолошких конструкција, као и на њихову континуирану изградњу и преобликовање”, закључује Бекић.
Марија Бјекић (Београд, 1979), дипломирала је на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду (2006) у класи проф. Гордана Николића.
Докторирала на истом факултету (2024) у класи проф Весне Кнежевић.
Излагала је на бројним самосталним изложбама
Поставка се може погледати до 12. јуна, радним данима 10 до 20 часова.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.