У последњим годинама Возаревићевог стваралаштва, нарочито у периоду од 1966. до 1968. године, појављују се појмови који се уско везују за физику.
Дифракција, Кохезија,Специфично кретање, Правилне масе, Густо паковање и многи други називи дела навели су нас да покушамо да растумачимо како је Возаревић у фази после енформела мислио о свету у ком је стварао и на који начин је тај свет превео у језик уметности.
Почевши од краја 19. века, уметност реагује на кризу дотадашњег поимања реалности.
Природне науке мењају слику света у ком простор и време више нису стабилни, материја није чврста, перцепција није поуздана, што је подривало уверење у постојање објективне стварности.
Уметност не илуструје директно научна открића, већ усваја и ликовно разрађује апстрактне идеје и промене у перцепцији до којих су нова открића довела.
На предавању Иване Јањић, кустоскиње ГМС и Јована Бикицког, оперативног физичара биће представљени одабрани примери европске уметности који илуструју законитости природних наука, као и илустрације и појашњења појмова из физике које Лазар Возаревић уводи у своја дела.
Кустоска вођења
Кустоска вођења одржаће се и наредном викенда, 24. и 25. јануара.
У два термина, од 13 и 17 часова, публику ће са изложбом „Лазар Возаревић. Галерија у гостима” упознати музејска саветница мср Мирјана Брмбота и музејска едукаторка Милица Милошевић.
На вођењима ће бити речи о различитим фазама уметниковог опуса, од раних фигуративних радова, преко енформела, до постенформел слика-рељефа, као и његове дијалоге са делом Пабла Пикаса и наслеђем византијске уметности.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.