Ова поставка представља наставак вишегодишњег уметничко-истраживачког пројекта који се бави анализом трансформација савремених друштвених односа у контексту еколошке кризе и технолошког развоја.
Полазећи из теоријског оквира постхуманизма, пројекат проблематизује границе људског постојања, отварајући простор за промишљање хибридних облика живота.
Кроз интердисциплинарни приступ који обухвата сликарство, видео, АИ анимацију и звучну инсталацију, конструисана је спекулативна, дистопијска пројекција будућности у којој човечанство, суочено са кумулативним ефектима пренасељености, еколошке деградације,
глади, болести и перманентног конфликта, прибегава радикалној биотехнолошкој интервенцији – генетичком укрштању људских и животињских врста.
Ова пракса се легитимизује под изговором стварања отпорнијег организма, али резултира
успостављањем ригидно стратификованог, биолошки условљеног друштвеног поретка.
У таквом систему, економска основа доводи до стварања хијерархије која производи три различите класе-врсте: људи-вепрови чине елиту, људи-пацови их штите и опслужују, док људи-бубашвабе представљају најнижи слој, сведен на пуко преживљавање.
Јана Стојаковић рођена је у Београду, где живи и ради.
Докторирала је на одсеку за сликарство под менторством проф. Стефана Тасића, на Факултету ликовних уметности у Београду 2024. године.
Мастер из ликовне уметности стекла је на Челзи колеџу за уметност и дизајн у Лондону, у класи проф. Брајан Чоклија 2009. године.
Диплому постдипломских студија добила је на истом колеџу 2008. године у класи Бабак Гација (Бабак Гхази).
Дипломирала је сликарство у класи проф. Чедомира Васића 2006. године на Факултету ликовних уметности у Београду.
Исте године завршила је додипломски једногодишњи програм Женских студија у Београду.
Излагала је на бројним изложбама у земљи и иностранству, добитница је више награда и признања.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.