„Тотови“ Иштвана Еркења је драмски текст који приказује једну наизглед обичну породицу суочену са апсурдом рата и злоупотребом ауторитета.
Радња прати породицу Тот која, у страху за сина на фронту, пристаје да угости Мајора, чиме
почиње низ све бизарнијих и понижавајућих ситуација.
Представа је жанровски одређена као гротеска са елементима црне комедије, у којој се истовремено преплићу трагично, апсурдно и комично.
Редитељ Иван Церовић нагласио је да жели у фокус да стави искрен и реалистичан глумачки
приступ, без наглашавања ефекта, јер управо из озбиљности ситуације произилази снажан сценски утисак.
Драматург Божидар Кнежевић истакао је да се у средишту драматуршког читања текста издвајају две снажне линије.
Прва, која је већ присутна у самом делу и у потпуности задржана у овој инсценацији, јесте прича о насиљу и различитим облицима малтретирања, као и питању докле човек може да издржи притисак и зашто пристаје да га трпи, док се друга линија, која је у овој поставци додатно наглашена, односи на релативизацију истине, односно вредности у савременом друштву.
Поред редитеља Ивана Церовића и драматурга Божидара Кнежевића, чланови ауторског тима су и сценограф Саша Сенковић, костимографкиња Сташа Јамушаков и композитор Александар Бахун.
У представи ће играти: Александар Гајин, Марија Меденица, Милица Грујичић, Милан Ковачевић, Душан Стојановић, Марта Береш, Предраг Момчиловић, Пеђа Марјановић и Данило Миловановић Вукмановић.
Премијера представе „Тотови” заказана је за 27. април на Камерној сцени.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.