Програм поводом пола века од оснивања Новосадских музичких свечаности, окупиће бројне солисте и ансамбле из Србије, Европе и света, а ово значајно фестивалско издање обележиће репертоарска разноликост и отвореност према савременим музичким струјањима.
Јер овогодишњи програм је мање ретроспективан, а више окренут будућности, па ће на њему бити присутни и неки другачији уметнички сусрети и необична стилска укрштања, најављују организатори.
Седам од осам концерата одржаће се у Синагоги, а један у Галерији Матице српске.
Фестивал ће отворити Војвођански симфонијски оркестар и руски пијаниста Андреј Гугњин, под вођством маестра Александра Марковића, раскошним делима Рахмањинова и Берлиоза.
Дан након отварања, чувени светски виртуоз Кемал Гекић на свом концерту ће свирати и своја дела, а у једној композицији ће му се на сцени, као наратор, придружити и Рамбо Амадеус.
Београдска филхармонија и маестро Карло Понти, изводиће музику из Фелинијевог филма Ла Страда, Нина Роте, као и једно виртуозно и духовито дело истог аутора, написано за ретко експониран инструмент као солистички – контрабас, који ће свирати Божо Параџик.
Музичко позориште са архаичним мелодијама у савременој сценској обради у делу Јудита, ће на Номусу представити Ансамбл Диалогос, под уметничким вођством Катарине Ливљанић.
Концерт посвећен Моцартовим клавирским концертима, извешће двоје пијаниста, Алексеј Володин и Едит Пење, уз пратњу Војвођанског симфонијског оркестра и диригента Валентина Урјупина.
Шпански тројац, предвођен Антонијом Сераном на усној хармоници, у пројекту Бацх и Бацх ће повезати историјску аутентичност и џез, односно оргинално извођење и импровизоване џез визије Бахових композиција.
Абразо је назив другог програма на овогодишњем Номусу, који брише жанровске границе, овај пут између танга, џеза, класике, електронике и рока, а извешће га дуо у саставу Винсена Пеиранија, на хармоници и Емила Паризјана на саксофону.
Номус завршава наступом Симфонијског оркестра и Мушког хора РТС-а и тенора Квонсу Џона, којим ће дириговати маестро Србољуб Динић, једним, и у музичком и литерарном смислу, снажним делом, Симфонијом Фауст, Франца Листа.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.