Кустос изложбе је Небојша Миленковић.
Својим радом у области књижевности (поезијом и прозом), визуелне уметности, издаваштва и алтернативне културе, као и драматуршком, преводилачком те критичарском делатношћу – Војислав Деспотов међу оним је личностима наше културе које се одавно сматрају етаблираним вредностима.
Изложба у МСУВ, представљајући Деспотова као комплетну ауторску/стваралачку личност, акценат ће ставити на мање познате области његовог рада: бављење визуелном и концептуалном уметношћу, издавање арт фанзина/самиздата (током 1970-их) те израдом и издавањем уникатних књига уметника (углавном у једном примерку).
Интердисциплинарна, као и сам опус Војислава Деспотова, изложба указује на комплексне везе између књижевности/поезије/прозе и визуелне уметности, све у оквиру проширеног појма/поља културе.
Као писац у чијим романима можда кључну улогу имају фусноте – Деспотовљеве маргиналије бацају ново светло на овог аутора представљајући нам га као тоталног уметника.
Војислав Деспотов (Зрењанин, 3. новембар 1950 – Београд, 19. јануар 2000) живео је и радио у Новом Саду.
Био је писац, песник, издавач, визуелни уметник, теоретичар уметности, драматург, колумниста…
Такође, бавио се и концептуалном, визуелном, конкретном као и поезијом са примесама андерграунд и бит културе.
Објавио двадесетак књига (углавном поезије и прозе).
Приредио и превео много више.
Власник је и уредник првог југословенског приватног часописа за америчку књижевност HEY JOE (Нови Сад) те главни и одговорни уредник Гласила пијанаца, уметника и носталгичара иза кафе галерије “Мост” (Нови Сад).
Покретач је издавачке куће Четврти талас.
У колекцији МСУВ чува се шест његових визуелних радова (колажа) из 1970-их.
Непосредно након завршетка промоције свог последњег романа, преминуо је у Београду 19. јануара 2000. године.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.