У питању је пратећи програм изложбе „Алтернативна Цуца Сокић: цртежи“.
Легенде српског сликарства и филмске уметности, говориће о својим студентским данима у класи Љубице Цуце Сокић.
Разговор са академицима, чији се ликовни израз формирао у уметничкој клими шездесетих и седамдесетих година 20. века, водиће ауторке изложбе, мр Милана Квас и Горана Стевановић.
Душан Оташевић (Београд, 1940), сликар, дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду 1966. године у класи Љубице Сокић.
Пуних шест деценија присутан је на уметничкој сцени, а његово дело представља посебно поглавље у послератној српској уметности.
Један је од представника нове предметности у српском сликарству седме деценије 20. века.
Од 1966. године учествовао је на многим колективним изложбама и приредио је око педесет самосталних изложби у земљи и иностранству.
Предавао је на Академији лепих уметности у Београду (2000–2006).
Од 2011. године обавља дужност управника Галерије САНУ, а од 2014. руководилац је пројекта Легат Олге Јеврић.
Члан је УЛУС-а и редовни члан САНУ.
Слободан Шијан је рођен 1946. године у Београду где је завршио сликарство на Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића и Љубице Сокић (1970) и филмску режију на Факултету драмских уметности (1975).
У периоду 1965–80. бавио се ликовном уметношћу.
У почетку, припадао је недовољно истраженој области наше психоделичне уметности, да би касније својим деловањем наступао у оквиру “Нове уметничке праксе” 70-их година 20. века.
Као филмски редитељ, добитник је многих домаћих и међународних признања.
Редитељ је култних филмова: Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг, Како сам систематски уништен од идиота, Давитељ против давитеља.
У анкети Академије за филмску уметност и науку организованој 1996. поводом стогодишњице филма код нас, његов филм Ко то тамо пева (1980) проглашен је за најбољи југословенски филм снимљен током последњих 50 година.
Приредио је и написао неколико књига и публикација о домаћим и страним филмским редитељима.
Током 1990/91. био је директор Југословенске кинотеке у Београду.
Редовни је професор филмске режије на Факултету драмских уметности у Београду и гостујући професор филмске режије и продукције у Лос Анђелесу.
Дописни је члан САНУ.
Изложба „Алтернативна Цуца Сокић: цртежи“ настала је као заједнички пројекат Спомен-збирке Павла Бељанског и Народне библиотеке Србије са идејом да се јавности прикажу до сада у највећем броју непознати радови Љубице Цуце Сокић, који су настајали паралелно са њеним сликарским остварењима.
Ауторке изложбе су мр Милана Квас, музејски саветник и управница Спомен-збирке Павла Бељанског, и Горана Стевановић, библиотекар саветник за Графички фонд и Уметничку збирку Народне библиотеке Србије.
Реч је о избору 182 цртежа на основу вредног поклона од породице Гаталовић која је Спомен-збирци Павла Бељанског и Народној библиотеци Србије поклонила преко 800 радова на папиру Љубице Цуце Сокић.
Ови цртежи представљају драгоцен студијски материјал, значајан за изучавање целокупног опуса уметнице.
Циљ организовања изложбе је да из новог угла прикаже њену изузетну стваралачку личност, као и да изрази захвалност породици Гаталовић која је кроз континуирано и дугододишње даривање дела Љубице Сокић обема установама, допринела чувању, изучавању и промовисању вредности националне културне баштине.
Изложба у Спомен-збирци Павла Бељанског трајаће до 2. фебруара 2025. године.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.