Управница Галерије Тијана Палковљевић Бугарски рекла је на отварању да је дело европског уметника чешког порекла Алфонса Муха и ”Милосрђе” које до сада никада није виђено код нас и није излагано у јавности будући да припада једној приватној колекцији, стављено у дијалог са стваралаштвом српског сликара који већ 40 година живи и ствара у Прагу.
Ова изложба направљена је по угледу на прошлогодишњу изложбу ”Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја” која је представљала дијалог два велика сликара различитих националности.
„Слика ”Милосрђе” има занимљиву историју, као и симболику и оно што се налази у њеном централном делу – тај црвени крст иза девојке у белом, послужио је Пеђи Ђаковићу да оствари читав овај циклус који се налази на овој изложби“, истакао је на отварању кустос изложбе Данило Вуксановић.
Редитељ Лордан Зафрановић истакао је да изложба приказује ”раскошност зла”, а амбасадор Чешке Јан Бонди захвалио се Галерији што је приредила ову изложбу и представила чешку уметност у Србији и Војводини.
Ова поставка, својеврсни дијалог између уметничких дела два сликара из различитих епоха: Алфонса Мухе, који је стварао у другој половини 19. века и првој половини 20. века, и Предрага Ђаковић (1964), савременог уметника, тематски приказује страдања српског, чешког и јеврејског народа која су се десила у 20. веку, указује на немиле догађаје који се не смеју заборавити, како се не би никада више поновили.
Публика ће имати прилику да се први пут сретне са монументалним делом Алфонса Мухе ”Милосрђе” – Charitas из 1886. године и три цртежа из зреле фазе стваралаштва из приватних збирки чешких колекционара.
Мухина дела инспирисала су Предрага Ђаковића за стварање уметничких радова и инсталација, те је на такав начин у сопственом уметничком опусу пружио нови оквир холокаусту као непресушном извору за уметничко стваралаштво.
Девет композиција Предрага Ђаковића изведених у различитим материјалима, заједно са још четири дела Алфонса Мухе, тумаче на савремен начин трагедију наше цивилизације у ускомешаном историјском току.
Идеја изложбе је да укаже на важност дијалога међу европским културама у циљу стварања бољег и толерантнијег друштва заснованог на хуманистичким идејама љубави и поштовања, како би се у будућности избегла страшна страдања недужног становништва.
Алфонс Марија Муха (1860–1939) био је чешки сликар и један од најзаначнијих уметника покрета Арт Нуво.
Сликарство је студирао у Минхену и Паризу, а велику пажњу јавности и ликовних критичара привукао је израдом најпознатијих постера, реклама, илустрација, али и сликањем чувене Словенске епопеје.
Данас су његова дела део бројних музејских и приватних колекција, док у Прагу постоји јединствен музеј посвећен овом уметнику.
Предраг Ђаковић (1964) је српски савремени уметник који већ четрдесет година живи и ради у Прагу.
Прве часове цртања похађао у београдској Шуматовачкој улици код Сергеја Јовановића, да би потом завршио Ликовну академију у Прагу.
Самостално је излагао у Југославији, Чехословачкој, Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Холандији, Шпанији, Енглеској и Црној Гори.
Добитник је више награда за свој рад, а његова дела се налазе у значајним уметничким колекцијама широм света.
Током трајања изложбе биће реализован богат пратећи програм у виду различитих предавања петком у 19 сати, кустоских вођења викендом у 13 и 17 сати и креативних радионица суботом за децу и тинејџере.
Поставка ће бити отворена до 17. новембра.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.