„Роде“: Изложба Јована Солдатoвића и Крамара у Галерији БелАрт

Ова поставка трага за везом две различите уметничке стратегије, Крамарове окренуте истраживању у пољу фотографије и Солдатовићеве реализоване кроз скулпторске форме. 

Сусрет ова два уметничка концепта указује на заједничко поштовање издужених, елегантних форми. 

Крамар то чини у својим фотографијама посвећеним родама. 

Било да фотографише њих или њихове симболе, предмете посвећене њима, фасцинира га вертикално постављена форма. 

Мотиве за своје фотографије проналази у Аустрији, Хрватској, Србији, Румунији, Молдавији, Мађарској и Пољској. 

Идеја вертикале је перманентно присутна у делу вајара Јована Солдатовића. 

Она је доминантно и консеквентно заступљена у целокупном уметниковом опусу понајвише у његовом поетско метафоричком приступу теми човека и људске фигуре а у анималистичком опусу у фигури роде или чапље.

Јован Солдатовић (Черевић/Србија, 1920 –  Нови Сад, 2005), дипломирао на Академији за ликовне уметности, вајарски одсек, у Београду 1948. године у класи професора Томе Росандића. 

Од 1949. до 1953. године, радио је као сарадник вајара-мајстора Томе Росандића у Државној мајсторској радионици. 

Прву самосталну изложбу приредио је у Галерији Графичког колектива у Београду 1952. године. 

У Нови Сад се вратио 1953. године, где је по позиву учествовао у оснивању вајарског одсека Више педагошке школе, у којој је и први професор вајарства. 

Учествао је у оснивању првих атељеа на Петроварадинској тврђави. 

Као стипендиста фонда “Моша Пијаде”, 1965. године, провео је два месеца у Лондону и Паризу. 

До пензионисања је био ванредни професора Академије уметности у Новом Саду. 

Добитник је бројних награда и признања за свој уметнички рад. 

Његови радови налазе се музејима и приватним колекцијама у земљи и свету. Аутор је великог броја јавних скулптура и споменика.

КРАМАР (Беч/Аустрија, 1971), студирао комуникологију, историју и политику у Бечу, али после много година одустаје од студија. 

Концептуални фотограф који ради за различите уметничке, дизајнерске, културне и друштвене институције у Бечу, Доњој Аустрији и Бургенланду. 

Ради у мађународним оквирима као уметник и аутор. 

Балканом путује од раних 1980-их, прво са родитељима, затим самостално, истражујући различите теме у земљама „источног блока“ и њиховим државама наследницама, посебно у Молдавији, Румунији, Бугарској и Србији. 

Живи и ради у Бечу, Сабари (Аустрија) и Тираспољу (Молдавија) и ‘’на успутним станицама’’ између ова три града. 

Уметник Крамар је 2021 покренуо пројекат МУЗЕЈ FISCHKI – СТВАР ЗА МНОГЕ  како би се музеализовала збирка медија и предмета, које је сакупио. 

Крамар  користи слике и објекте налик садржајима старих музејских фиока као збирку  и алат за приповедану причу и историјски наратив. 

Сторкланд-Пројекат, прича о родама које је уметник до сада срео, почиње 2019. године и још увек траје. 

Галерија БелАрт изложбу реализује у сарадњи са Аустијским културним форумом из Београда поводом обележавања рођендана једног од најмаркантнијих уметничких фигура југословенског простора друге половине 20. века који је својим скулптурама трајно обележио идентитет Војводине и Новог Сада.