У питању је изложба фотографија насталих на венчањима у Србији и Америци између 2011-2021.
„Acid Folk”, колекција фотографија Николе Брадоњића, је хроника интеркултуралних, колективних друштвених искустава, ритуала и прослава. Оно што се јасно истиче је да живописни миљеи које тематизира у различитим контекстима, а који су често уникатна комбинација сакралних манифестација и визуалног кича, кроз Николин објектив ни у једном тренутку нису забиљежени са елитистичке висине. Штавише, његово фотографско око је чврсто и децидно на истој равнини са особама и ситуацијама које фотографише, гдје сваки кадар одише људском топлином и осјећајем повезаности индивидуа, заједница и њихове физичке средине”, истиче Дијана Јелача са Бруклин Колеџа, CUNY.
Никола Брадоњић је документарни фотограф са седиштем у Њујорку.
Свој фотографски пут започео је као сценски фотограф у Српском народном позоришту у Новом Саду, а кроз рад на модним и документарним пројектима, као и комерцијалним и уметничким ангажманима у Њујорку, укључујући сарадњу са Цоопер Хеwитт Смитхсониан Десигн Мусеум и различитим уметничким галеријама.
Последњих 20 година истражује фотографију кроз различите жанрове и приступе.
Једна константа током његове каријере били су повремени ангажмани у области фотографисања венчања, које види као посебно поље за усавршавање фотографских вештина, али и као стабилан приход.
Током тог пута почео је да прикупља визуелне фрагменте који су временом постали део серије „Acid Folk“, континуираног фотографског истраживања људске природе, традиције и религије.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.