U pitanju je prateći program izložbe „Alternativna Cuca Sokić: crteži“.
Legende srpskog slikarstva i filmske umetnosti, govoriće o svojim studentskim danima u klasi Ljubice Cuce Sokić.
Razgovor sa akademicima, čiji se likovni izraz formirao u umetničkoj klimi šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, vodiće autorke izložbe, mr Milana Kvas i Gorana Stevanović.
Dušan Otašević (Beograd, 1940), slikar, diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1966. godine u klasi Ljubice Sokić.
Punih šest decenija prisutan je na umetničkoj sceni, a njegovo delo predstavlja posebno poglavlje u posleratnoj srpskoj umetnosti.
Jedan je od predstavnika nove predmetnosti u srpskom slikarstvu sedme decenije 20. veka.
Od 1966. godine učestvovao je na mnogim kolektivnim izložbama i priredio je oko pedeset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Predavao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu (2000–2006).
Od 2011. godine obavlja dužnost upravnika Galerije SANU, a od 2014. rukovodilac je projekta Legat Olge Jevrić.
Član je ULUS-a i redovni član SANU.
Slobodan Šijan je rođen 1946. godine u Beogradu gde je završio slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića i Ljubice Sokić (1970) i filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti (1975).
U periodu 1965–80. bavio se likovnom umetnošću.
U početku, pripadao je nedovoljno istraženoj oblasti naše psihodelične umetnosti, da bi kasnije svojim delovanjem nastupao u okviru “Nove umetničke prakse” 70-ih godina 20. veka.
Kao filmski reditelj, dobitnik je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja.
Reditelj je kultnih filmova: Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Kako sam sistematski uništen od idiota, Davitelj protiv davitelja.
U anketi Akademije za filmsku umetnost i nauku organizovanoj 1996. povodom stogodišnjice filma kod nas, njegov film Ko to tamo peva (1980) proglašen je za najbolji jugoslovenski film snimljen tokom poslednjih 50 godina.
Priredio je i napisao nekoliko knjiga i publikacija o domaćim i stranim filmskim rediteljima.
Tokom 1990/91. bio je direktor Jugoslovenske kinoteke u Beogradu.
Redovni je profesor filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i gostujući profesor filmske režije i produkcije u Los Anđelesu.
Dopisni je član SANU.
Izložba „Alternativna Cuca Sokić: crteži“ nastala je kao zajednički projekat Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Narodne biblioteke Srbije sa idejom da se javnosti prikažu do sada u najvećem broju nepoznati radovi Ljubice Cuce Sokić, koji su nastajali paralelno sa njenim slikarskim ostvarenjima.
Autorke izložbe su mr Milana Kvas, muzejski savetnik i upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, i Gorana Stevanović, bibliotekar savetnik za Grafički fond i Umetničku zbirku Narodne biblioteke Srbije.
Reč je o izboru 182 crteža na osnovu vrednog poklona od porodice Gatalović koja je Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i Narodnoj biblioteci Srbije poklonila preko 800 radova na papiru Ljubice Cuce Sokić.
Ovi crteži predstavljaju dragocen studijski materijal, značajan za izučavanje celokupnog opusa umetnice.
Cilj organizovanja izložbe je da iz novog ugla prikaže njenu izuzetnu stvaralačku ličnost, kao i da izrazi zahvalnost porodici Gatalović koja je kroz kontinuirano i dugododišnje darivanje dela Ljubice Sokić obema ustanovama, doprinela čuvanju, izučavanju i promovisanju vrednosti nacionalne kulturne baštine.
Izložba u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog trajaće do 2. februara 2025. godine.
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.
Vladimir Bajić
”Graditelji Novog Sada”
”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.