Музејска представа је инспирисана биографијама и пријатељством уметника Љубице Сокић и Богдана Шупута, чија дела су заступљена у уметничком фонду Спомен-збирке, као и историјским и друштвеним околностима у којима су живели.
Кроз спој документарног и поетског, представа отвара скривене слојеве пријатељства и стваралачке чежње, враћајући пред нас две фигуре чији је уметнички траг заувек записан.
У интимном простору Спомен збирке, представа оживљава причу о двоје уметника чији су се путеви укрштали од Београда, Париза до Новог Сада.
У оквиру представе сцене се сливају у једну која се није десила у реалном животу.
Истражујући најинтимнију преписку уметника, глумци суптилно проничу у њихове карактере и емоције и креирају догађај који се није догодио, сцену опраштања смештену у 2025. годину.
Театар младих „Мишоловка“ и Спомен-збирка Павла Бељанског за ову представу добили су Посебно признање НК ICOM-a Србија (2025) за изразито квалитетну употребу интерпретативних алата у очувању феноменолошког аспекта културне баштине.
Број места је ограничен, а присуство можете пријавити позивом на број телефона +381 21 472 99 66.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.