”Revizija kolekcije”: Otvorena nova stalna postavka Galerije Matice srpske

Na dan kada je Galerija Matice srpske svečanom sednicom obeležila 177 godina postojanja, svečano je otvorena nova stalna postavka pod nazivom ”Revizija kolekcije GMS”.

kulture.rs • 26. oktobar 2024.

foto: GMS

Postavka obuhvata 450 umetničkih dela iz kolekcije GMS koja su nastajala u periodu od 16. do 21. veka, a potpisuju ih 160 različitih autora.

Ovom prilikom, upravnica Galerije Tijana Palkovljević Bugarski istakla je da je realizacija nove stalne postavke rezultat zajedničkog timskog rada kustosa i konzervatora Galerije Matice srpske, dok je u delu vezanom sa skulpturu stručnu pomoć pružio akademik Mrđan Bajić. 

Stalnu postavku otvorio je prof. dr Nikola Krstović .

„Konačno, malo je reći da je nova stalna postavka otvorena – ono što se otvara kada večeras i ubuduće prođemo kroz ova vrata je poznat, a opet nanovo otkriven svet istorije, kulture i umetnosti, istakao je Krstović.

Prema njegovim rečima, u pitanju je svet novih mogućnosti da se spoznaju individualni i kolektivni identiteti, ali i da mislimo opcije i opštimo misli kako možemo dalje. 

”Za sam kraj neću reći – stalna postavka je otvorena, već – Galerija Matice srpske otvara nam bezbroj mogućnosti i iskustava koja će nas promeniti. Prepustite se i budite slobodni da pravite sopstvene izbore“, naglasio je.

Prof. dr Simona Čupić poručila je da je put Galerije od Save Tekelije do Raše Todosijevića, te od  prve akvizicije, bio snažan i komplikovan.

”Često težak i neizvestan, pobednički i euforičan, put slave i rezignacije, trenutaka spokoja, uspona i padova, oblikovan istorijom naroda za koji je Galerija svojim imenom i ulogom neraskidivo vezana. Postavka je zato osmišljena da podseti na značaj ove kolekcije u prošlosti, da objasni kako je mogla i morala da se menja srpska umetnost tokom poslednjih pet vekova, ali i da otvori pitanja sopstvene relevantnosti danas“, rekla je Čupić.

Od otvaranja Muzeja Matice srpske za javnost 1933. godine sve postavke prikazivale su odabrana dela u hronološkom sledu. 

Kada se Galerija Matice srpske preselila u sopstvenu zgradu 1958. godine, umetnička dela u stalnoj postavci bila su prikazana po vekovima, koji su bili podeljeni po spratovima i tako je ostalo sve do postavki koje su intenzivnije počele da se menjaju početkom 21. veka. 

Obeležavanje jubileja 175 godina trajanja Galerije i pisanje biografije ustanove u monografiji ”Ponos nacije. 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske”, prižili su temelj za novu stalnu postavku na drugačijim osnovama, kao analizu tema, fenomena i aktuelnih tumačenja.

Naslov ”Revizija kolekcije Galerije Matice srpske” ima dvojako značenje koji ukazuje na obavezu da se izvrši revizija kolekcije nakon 175 godine rada, al i viziju Galerije u 21. veku koji postaje platforma za dijalog. 

Nova stalna postavka podeljena je u sedam modula:

  • Identitet kolekcije, koji kroz Biografiju ustanove, Puls kolekcije, Riznicu i Kabinet retkosti, odgovara na pitanje zašto je Galerija Matice srpske jedinstvena u istoriji srpske kulture. 
  • Kroz drugi modul Hronologija srpske umetnosti predstavljen je razvoj srpske umetnosti od 16. do 20. veka.
  • Modul Transformabilnost umetnosti nudi nove načine razumevanja umetnosti kroz različite medije. 
  • Nova stalna postavka predstavlja odabrane savremene teme kroz module Utočišta: Čovek i okruženje, Tabu: Telo i um i Užitak: Rituali i navike koji prikazuju osobenosti i domete srpske likovne umetnosti, njenom mestu u širem evropskom kontekstu i njenom ogledanju u savremenom trenutku. 
  • Skulptofilija je modul posvećen skulpturi, koji predstavlja novinu u okviru stalne postavke i ukazuje na mesto vajarskih radova u kolekciji Galerije Matice srpske. 
  • Za najmlađe posetioce dostupna je Dečja soba.
  • Soba za prepuštanje umetnosti kao prostor usmeren na praćenje aktuelnih tema i muzejskih praksi.
#Galerija Matice srpske #nova stalna postavka #Novi Sad #revizija kolekcije

vesti >

najnovije >

Nada Savković

filolog

Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.

Vladimir Bajić

”Graditelji Novog Sada”

”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.

teme >

Od urbanizacije do „urbanizacije“: Sve novosadske železničke stanice

5. novembar 2024.

mišljenja >

najčitanije >

studenti >

“Kako promovisati prodati svoja dela”: Predavanje Gorana Bajazetova na AUNS

28. oktobar 2024.

sećanja >

Kako je osnovana jedina srpska gimnazija u Ugarskoj?

8. oktobar 2024.

imate vest?
pišite nam!