Postavka obuhvata 450 umetničkih dela iz kolekcije GMS koja su nastajala u periodu od 16. do 21. veka, a potpisuju ih 160 različitih autora.
Ovom prilikom, upravnica Galerije Tijana Palkovljević Bugarski istakla je da je realizacija nove stalne postavke rezultat zajedničkog timskog rada kustosa i konzervatora Galerije Matice srpske, dok je u delu vezanom sa skulpturu stručnu pomoć pružio akademik Mrđan Bajić.
Stalnu postavku otvorio je prof. dr Nikola Krstović .
„Konačno, malo je reći da je nova stalna postavka otvorena – ono što se otvara kada večeras i ubuduće prođemo kroz ova vrata je poznat, a opet nanovo otkriven svet istorije, kulture i umetnosti, istakao je Krstović.
Prema njegovim rečima, u pitanju je svet novih mogućnosti da se spoznaju individualni i kolektivni identiteti, ali i da mislimo opcije i opštimo misli kako možemo dalje.
”Za sam kraj neću reći – stalna postavka je otvorena, već – Galerija Matice srpske otvara nam bezbroj mogućnosti i iskustava koja će nas promeniti. Prepustite se i budite slobodni da pravite sopstvene izbore“, naglasio je.
Prof. dr Simona Čupić poručila je da je put Galerije od Save Tekelije do Raše Todosijevića, te od prve akvizicije, bio snažan i komplikovan.
”Često težak i neizvestan, pobednički i euforičan, put slave i rezignacije, trenutaka spokoja, uspona i padova, oblikovan istorijom naroda za koji je Galerija svojim imenom i ulogom neraskidivo vezana. Postavka je zato osmišljena da podseti na značaj ove kolekcije u prošlosti, da objasni kako je mogla i morala da se menja srpska umetnost tokom poslednjih pet vekova, ali i da otvori pitanja sopstvene relevantnosti danas“, rekla je Čupić.
Od otvaranja Muzeja Matice srpske za javnost 1933. godine sve postavke prikazivale su odabrana dela u hronološkom sledu.
Kada se Galerija Matice srpske preselila u sopstvenu zgradu 1958. godine, umetnička dela u stalnoj postavci bila su prikazana po vekovima, koji su bili podeljeni po spratovima i tako je ostalo sve do postavki koje su intenzivnije počele da se menjaju početkom 21. veka.
Obeležavanje jubileja 175 godina trajanja Galerije i pisanje biografije ustanove u monografiji ”Ponos nacije. 175 godina od osnivanja Galerije Matice srpske”, prižili su temelj za novu stalnu postavku na drugačijim osnovama, kao analizu tema, fenomena i aktuelnih tumačenja.
Naslov ”Revizija kolekcije Galerije Matice srpske” ima dvojako značenje koji ukazuje na obavezu da se izvrši revizija kolekcije nakon 175 godine rada, al i viziju Galerije u 21. veku koji postaje platforma za dijalog.
Nova stalna postavka podeljena je u sedam modula:
- Identitet kolekcije, koji kroz Biografiju ustanove, Puls kolekcije, Riznicu i Kabinet retkosti, odgovara na pitanje zašto je Galerija Matice srpske jedinstvena u istoriji srpske kulture.
- Kroz drugi modul Hronologija srpske umetnosti predstavljen je razvoj srpske umetnosti od 16. do 20. veka.
- Modul Transformabilnost umetnosti nudi nove načine razumevanja umetnosti kroz različite medije.
- Nova stalna postavka predstavlja odabrane savremene teme kroz module Utočišta: Čovek i okruženje, Tabu: Telo i um i Užitak: Rituali i navike koji prikazuju osobenosti i domete srpske likovne umetnosti, njenom mestu u širem evropskom kontekstu i njenom ogledanju u savremenom trenutku.
- Skulptofilija je modul posvećen skulpturi, koji predstavlja novinu u okviru stalne postavke i ukazuje na mesto vajarskih radova u kolekciji Galerije Matice srpske.
- Za najmlađe posetioce dostupna je Dečja soba.
- Soba za prepuštanje umetnosti kao prostor usmeren na praćenje aktuelnih tema i muzejskih praksi.
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.
Vladimir Bajić
”Graditelji Novog Sada”
”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.