Ova postavka traga za vezom dve različite umetničke strategije, Kramarove okrenute istraživanju u polju fotografije i Soldatovićeve realizovane kroz skulptorske forme.
Susret ova dva umetnička koncepta ukazuje na zajedničko poštovanje izduženih, elegantnih formi.
Kramar to čini u svojim fotografijama posvećenim rodama.
Bilo da fotografiše njih ili njihove simbole, predmete posvećene njima, fascinira ga vertikalno postavljena forma.
Motive za svoje fotografije pronalazi u Austriji, Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji, Moldaviji, Mađarskoj i Poljskoj.
Ideja vertikale je permanentno prisutna u delu vajara Jovana Soldatovića.
Ona je dominantno i konsekventno zastupljena u celokupnom umetnikovom opusu ponajviše u njegovom poetsko metaforičkom pristupu temi čoveka i ljudske figure a u animalističkom opusu u figuri rode ili čaplje.
Jovan Soldatović (Čerević/Srbija, 1920 – Novi Sad, 2005), diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti, vajarski odsek, u Beogradu 1948. godine u klasi profesora Tome Rosandića.
Od 1949. do 1953. godine, radio je kao saradnik vajara-majstora Tome Rosandića u Državnoj majstorskoj radionici.
Prvu samostalnu izložbu priredio je u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1952. godine.
U Novi Sad se vratio 1953. godine, gde je po pozivu učestvovao u osnivanju vajarskog odseka Više pedagoške škole, u kojoj je i prvi profesor vajarstva.
Učestvao je u osnivanju prvih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Kao stipendista fonda “Moša Pijade”, 1965. godine, proveo je dva meseca u Londonu i Parizu.
Do penzionisanja je bio vanredni profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoj umetnički rad.
Njegovi radovi nalaze se muzejima i privatnim kolekcijama u zemlji i svetu. Autor je velikog broja javnih skulptura i spomenika.
KRAMAR (Beč/Austrija, 1971), studirao komunikologiju, istoriju i politiku u Beču, ali posle mnogo godina odustaje od studija.
Konceptualni fotograf koji radi za različite umetničke, dizajnerske, kulturne i društvene institucije u Beču, Donjoj Austriji i Burgenlandu.
Radi u mađunarodnim okvirima kao umetnik i autor.
Balkanom putuje od ranih 1980-ih, prvo sa roditeljima, zatim samostalno, istražujući različite teme u zemljama „istočnog bloka“ i njihovim državama naslednicama, posebno u Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji.
Živi i radi u Beču, Sabari (Austrija) i Tiraspolju (Moldavija) i ‘’na usputnim stanicama’’ između ova tri grada.
Umetnik Kramar je 2021 pokrenuo projekat MUZEJ FISCHKI – STVAR ZA MNOGE kako bi se muzealizovala zbirka medija i predmeta, koje je sakupio.
Kramar koristi slike i objekte nalik sadržajima starih muzejskih fioka kao zbirku i alat za pripovedanu priču i istorijski narativ.
Storkland-Projekat, priča o rodama koje je umetnik do sada sreo, počinje 2019. godine i još uvek traje.
Galerija BelArt izložbu realizuje u saradnji sa Austijskim kulturnim forumom iz Beograda povodom obeležavanja rođendana jednog od najmarkantnijih umetničkih figura jugoslovenskog prostora druge polovine 20. veka koji je svojim skulpturama trajno obeležio identitet Vojvodine i Novog Sada.
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.
Vladimir Bajić
”Graditelji Novog Sada”
”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.