Kustos izložbe je Nebojša Milenković.
Svojim radom u oblasti književnosti (poezijom i prozom), vizuelne umetnosti, izdavaštva i alternativne kulture, kao i dramaturškom, prevodilačkom te kritičarskom delatnošću – Vojislav Despotov među onim je ličnostima naše kulture koje se odavno smatraju etabliranim vrednostima.
Izložba u MSUV, predstavljajući Despotova kao kompletnu autorsku/stvaralačku ličnost, akcenat će staviti na manje poznate oblasti njegovog rada: bavljenje vizuelnom i konceptualnom umetnošću, izdavanje art fanzina/samizdata (tokom 1970-ih) te izradom i izdavanjem unikatnih knjiga umetnika (uglavnom u jednom primerku).
Interdisciplinarna, kao i sam opus Vojislava Despotova, izložba ukazuje na kompleksne veze između književnosti/poezije/proze i vizuelne umetnosti, sve u okviru proširenog pojma/polja kulture.
Kao pisac u čijim romanima možda ključnu ulogu imaju fusnote – Despotovljeve marginalije bacaju novo svetlo na ovog autora predstavljajući nam ga kao totalnog umetnika.
Vojislav Despotov (Zrenjanin, 3. novembar 1950 – Beograd, 19. januar 2000) živeo je i radio u Novom Sadu.
Bio je pisac, pesnik, izdavač, vizuelni umetnik, teoretičar umetnosti, dramaturg, kolumnista…
Takođe, bavio se i konceptualnom, vizuelnom, konkretnom kao i poezijom sa primesama andergraund i bit kulture.
Objavio dvadesetak knjiga (uglavnom poezije i proze).
Priredio i preveo mnogo više.
Vlasnik je i urednik prvog jugoslovenskog privatnog časopisa za američku književnost HEY JOE (Novi Sad) te glavni i odgovorni urednik Glasila pijanaca, umetnika i nostalgičara iza kafe galerije “Most” (Novi Sad).
Pokretač je izdavačke kuće Četvrti talas.
U kolekciji MSUV čuva se šest njegovih vizuelnih radova (kolaža) iz 1970-ih.
Neposredno nakon završetka promocije svog poslednjeg romana, preminuo je u Beogradu 19. januara 2000. godine.
Nada Savković
filolog
Pitanje jezika je izuzetno važno, jer je jezik osnovno oruđe kulture svakog naroda: rodno mesto našeg bića. Pojmovni svet jednog naroda odražava se u jeziku. Kada smo u svom jeziku, mi smo u svom zavičaju. Zato je važno uticati na svest o važnosti očuvanja maternjeg jezika kao preduslova za očuvanje autentičnosti nacije.
Vladimir Bajić
”Graditelji Novog Sada”
”Moramo voditi računa o tome da se u što većoj meri podsećamo na to šta je nekada bilo, šta su važni istorijski događaji, ko su naši preci i kako su oni živeli. To je suštinsko proučavanje društva iz kog proizilaze rezultati koji nam mogu ukazati na to kojim putem treba da idemo da bismo bili bolji ljudi i članovi našeg društva”.