Поставка која је отворена у Галерији Матице српске посвећена је представљању јединствене уметничке колекције која је настајала у континуитету од 1826. године до данашњих дана.
Кроз одабрана уметничка дела, представљена је сложена историја и вредност уметничке збирке Матице српске, која је настајала упоредо са развојем саме установе и њеном трајном мисијом.
„Од самих почетака својих деловања оснивачи Матице српске утемељили су и реализовали идеју која траје и данас, а то је брига о култури – језику, књижевности, уметничком стваралаштву, али и науци српског народа. Велики јубилеј препознали смо као прилику да кроз уметност искажемо једну изузетну идеју која се по својој далековидости издвојила у српској култури, а материјализовала у делатности Матице српске током два века“, истакла је на отварању управница Галерија Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски.
Истовремено са својим програмским и научним деловањем, Матица српска започела је и систематско сакупљање портрета својих оснивача, председника, секретара, часника и добротвора, као и истакнутих народних делатника, са јасном идејом формирања Пантеона знаменитих Срба.

„Пантеон знаменитих Срба је окосница збирке која је данас изложена као подсетник на имена и ликове људи који су свој рад уткали у двовековни живот Матице српске“, нагласила је историчарка уметности, дугогодишња управница ГМС, а данас председница Управног одбора ГМС др Бранка Кулић.
Кроз ову посебну уметничку целину грађен је визуелни идентитет српског народа и његове културе, а збирка је временом прерасла у богату и изузетну галерију портрета, која се и данас континуирано увећава поручивањем портрета председника Матице српске, али и других значајних личности.
Ауторка изложбе мср Станислава Јовановић Миндић казала је да ова изложба сведочи о значају једне идеје:
„Данас, та визија је остварена како кроз портретну збирку, тако и кроз бројна дела која сведоче о појединцима повезаним са Матицом, о посвећености и доброчинству. Изложба сведочи о уметницима окупљеним око Матичине визије и о уметности која гради визуелни идентитет једне институције, али и нашег народа“.

Поред портрета, уметничка збирка обухвата и бројне медаље, плакете, дипломе и одликовања које је Матица српска током два века постојања поручивала или примала поводом значајних годишњица и признања за допринос развоју српске културе и друштва.
Као посебна целина у оквиру изложбе представљен је и Кабинет секретара, са намештајем и портретима о изузетној улози коју су истакнути секретари, попут Теодора Павловића, Јована Ђорђевића и Милана Савића, имали у развоју и делатности Матице српске.
Значајан део поставке чини избор најважнијих поклона и завештања које је Матица српска добила након Другог светског рата, међу којима су дарови Лазара и Савете Стојковић, Олге и Косте Милутиновића, Софије Шашкијевић, као и Сузане и Боривоја Самоловчева.
Посебно место заузима и недавно реализовано тестаментарно завештање новосадског сликара Миодрага Михајловића, које још једном потврђује да је идеја даривања и завештавања уметничких дела сопственом народу жива и у савременом добу.

Поводом значајних јубилеја, Матица српска у новије време позива савремене уметнике да својим делима одговоре на постављене теме и та дела оставе Матици на дар, а такви пројекти реализовани су 2016. године, поводом 190 година Матице српске, кроз интерпретације мотива кошнице као њеног симбола, као и 2024. године, када су уметници у техници графике одговорили на јубилеј 200 година Летописа Матице српске, најстаријег књижевног часописа на свету који излази у непрекинутом континуитету.
У простору Галерије Матице српске биће представљена одабрана дела из Збирке Матице српске, док ће део збирке који се налазе у згради Матице српске бити доступан публици путем нових технологија и мултимедијалних садржаја.
Изложбу ће обогатити разноврстан пратећи програм петком у 19 сати и кустоска вођења викендом у 13 и 17 сати.
Такође, изложбу ће пратити породични водич за родитеље са децом.
Изложба ће моћи да се посети до 24. маја.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.