„Нови Сад у дневницима“ Гордане Нонин

Шта је Нови Сад значио писцима и уметницима који су у њему живели и стварали – какав је траг град оставио у њиховим најличнијим записима? 

Гордана Нонин у овој књизи управо кроз дневнике открива једно посебно лице овог града.

За писце дневника кажу да они живе два пута – једном док им се живот догађа, а други пут док о њему промишљају и записују га што поставља питање колико ће живота, заједно са ауторима, проживети читаоци ових страница.

Гордана Нонин деценијама чита дневнике писаца и уметника, трагајући за оним интимним белешкама у којима се велика историја прелама кроз свакодневни живот. 

Њени текстови показују колики је печат овај град остављао на људе посвећене уметности и култури током више од једног века.

Александар Тишма, Васа Стајић, Јудита Шалго, Павле Угринов, Ласло Вегел, Слободан Тишма, Ненад Шапоња и Мирослав Мандић су само неки од издвојених аутора у чијим животима Нови Сад постаје и позорница и јунак. 

Кроз бројне, наизглед мале детаље, у најинтимнијем књижевном жанру оживљавају атмосфера и дух града, његове врлине и мане. 

Тако Нови Сад у дневницима постаје омаж не само једном граду већ свему ономе што један град чини градом. 

Од Тихомира Остојића који је био сведоком градње првог моста на Дунаву у Новом Саду, до Радована Поповића који бележи страдања новосадских мостова током 1999. године; од Васе Стајића који се први обраћа суграђанима након ослобођења 1944. године у центру Новог Сада, до Александра Тишме и Слободана Тишме који шетају градом на Дунаву; од Јудите Шалго и њених промишљања о тада чувеној „Трибини младих“, до Мирослава Мандића који Нови Сад гледа с Транџамента враћајући се из затвора 1973. године; од Павла Угринова и његових долазака на Стеријино позорје или у Матицу српску, од Ређепових дневничких записа о Мирославу Антићу… до Ласла Вегела који једини од свих има дневничке белешке објављене у књизи наслова „Новосадски дневник“ и Ненада Шапоње који своје новосадске шетње има и по градовима света. 

Гордана Драганић Нонин (Нови Сад, 1963), вишедеценијска је новинарка и уредница. 

Током осамдесетих је била секретар Књижевне омладине Новог Сада, потом новинарка и уредница културе у бројним часописима, недељницима и дневном листу Данас, где је имала редовне рубрике о књигама: „Без прашине“ и „Дневник дневника“. 

Током деведесетих је била уредница културе у Војвођанском грађанском листу Независни и била је оснивач и главна и одговорна уредница часописа за комуникацију култура Хоризонти.

Била је и помоћник главног и одговорног уредника часописа за савремену културу Војводине Нова мисао (2009-2016). 

Урадила је више од сто интервјуа са најзначајнијим личностима из културног и друштвеног живота Србије, региона и света.

Избор њених интервјуа објавила је издавачка кућа „Агора“ 2010. године под називом Људи од речи. Књига текстова и интервјуа Без прашине објављена је 2012. године (НИП Дневник, Нови Сад).

Добитница је Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност Завода за културу Војводине за 2011. годину.