Отворена изложба „Милош Бајић. Сан о слободи” у ГМС

Након изузетно успешне изложбене 2024. године у Галерији Матице српске, у току које су представљена дела Паје Јовановића, Густава Климта, Васе Поморишца, Уроша Предића, уметника инспирисаних Француском, Саве Секулића, Илије Башичевића Босиља, Алфонса Мухе и Предрага Ђаковића, Галерија завршава сезону великом изложбом радова Милоша Бајића, која је реализована на предлог породице Бајић.

У питању је премијерно представљање радова овог уметника у Галерији Матице српске.

На изложби је представљен животни и уметнички развојни пут Милоша Бајића, његова бројна дела, са посебним акцентом на цртеже који су настали у периоду његовог заточеништва у једном од најсуровијих логора Маутхаузен и слике које су настале након ослобођења. 

Концепт изложбе нуди могућност за другачије читање живота и дела Милоша Бајића – он апострофира и повезује трагичну судбину ратних година које је Бајић провео у логору и његове апстрактне радове који су означили освајање сликарских слобода.

Поставку је отворила доктор наука уметности и медија Дарја Бајић Божовић, поделивши са публиком своје сећање на Милоша Бајића:

„Сетила сам се када ми је, док сам се играла у атељеу, Милош дао његове уљане боје и четке. Почела сам да цртам, а он је сео поред мене. Пратио је моје линије које су настајале на папиру, а онда је узео нову четкицу и кренуо да црта неку своју линију. Тако смо се играли и нацртали наш први цртеж. Он је данас урамљен и стоји окачен на зиду“.

„Уметничко стваралаштво Милоша Бајића, као и његова животна прича, подсећају нас истовремено и на нашу историју али и садашњост кроз универзални језик уметности, пружајући нам могућност не само да уживамо у његовом стваралаштву, већ и да преиспитујемо себе и нашу стварност – што је једна од најважнијих одлика уметности“, истакао је на отварању кустос изложбе Лука Кулић-

„Верујем да је због комплексности времена у коме живимо, како глобално тако и локално, овај наслов пробудио посебно интересовање свих оних који сањају о слободи. Исто тако верујем и да је за све вас који пратите наш рад излагање дела Милоша Бајића у ГМС изненађење. За нас је она искорак изван наших устаљених оквира али искорак који нас је обогатио за једно изузетно искуство“, додала је управница ГМС Тијана Палковљевић Бугарски.

Бројна историјска превирања у 20. веку учинила су живот Милоша Бајића веома необичним, а уметник, иако суочен са бројним трагедијама и тешким тренуцима, из тешких животних околности успева да извуче снагу и мотивацију за сталну борбу. 

У детињству се суочио са губитком родитеља, изгнанством, затим у младости са страхотама логора и упркос томе његов опус представљао је за југословенску уметност вредан искорак из постављених оквира. 

Милош Бајић је сањао о слободи током заробљеништва у концентрационим логорима Бањица, Маутхаузен и Ебензе, и кроз уметничко изражавање покушао да се ослободи трауматичних догађаја и призора. 

Борбу је наставио против политичког обликовања ликовног стваралаштва у послератном периоду, као члан уметничких покрета „Самостални“ и „Децембарска група“, уз уметнике попут Лазара Вујаклије, Лазара Возаревића, Миодрага Б. Протића и Стојана Ћелића. 

О Бајићевој друштвеној ангажованости и незадовољству политичким приликама сведочи и податак да га је његова професорка, сликарка Бета Вукановић, неретко ословљавала изразом „тај бунтовник“.

Ипак, његов опус нису обележиле искључиво мрачне теме боравка у логору, већ Милош Бајић у српској уметности остаје уписан као наш први апстрактни сликар, који до апстрактног израза долази педесетих година прошлог века. 

Боравак у Паризу додатно шири његове видике те се тада ослобађа траума логорског искуства и истовремено долази до пуног и аутентичног сликарског израза. 

Бајић одбија мирење са судбином, што га доводи до великог уметничког успеха упркос тешким околностима које су га задесиле.