Премијера је заказана за 14. новембар, а након ње уследиће три репризна извођења, 17, 19. и 21. новембра.
Опера „Царска невеста“ настала је 1898. године, а први пут је изведена 1899. у Москви. Либрето је написао Илја Тјумењев, према драми Лава Меја. У Србији је први пут изведена 1925. године у Народном позоришту у Београду, док ће новом продукцијом Опере Српског народног позоришта ово дело први пут бити представљено новосадској публици.
Радња опере у четири чина смештена је у Русију 16. века, у време владавине цара Ивана Грозног. У средишту приче је Марфа Собакина, девојка коју цар бира за своју невесту, иако је већ верена за Ивана Ликова. Григориј Грјазној, опричник опседнут Марфом, покреће низ трагичних догађаја који воде до њеног душевног слома и смрти.
Говорећи о избору овог дела за репертоар националног театра, директор Опере СНП-а Жељко Р. Андрић истакао је значај музике Римског-Корсакова и специфичан приказ руске историје и традиције.
„Након извођења улоге Григорија Грјазноја у три продукције у Русији, односно у Краснојарску, Иркутску и Саратову, схватио сам да би било изузетно представити оперу ‘Царска невеста’ српској публици, пре свега због генијалне композиције и оркестрације Николаја Римског-Корсакова и веома занимљивог приказа руске историје и традиције“, навео је Андрић.
Он је додао да посебност опере лежи и у начину на који су ликови целовито приказани кроз дужи временски период, што је реткост у оперском стваралаштву.
„‘Царска невеста’ је ремек-дело које заиста треба да се нађе у театру националног ранга“, поручио је Андрић.
Редитељ Сергеј Новиков сарађује са међународним ауторским тимом. Сценографију и костиме потписује Марија Висоцкаја, за дизајн светла задужен је Руслан Мајоров, а аутор видео-материјала је Дмитриј Иванченко. Кореографкиња је Верица Козарев Кларић, док је асистент сценографа Виктор Девјатков.
У реализацији представе учествују и асистенткиња диригента Јелица Чукарић, хормајстор Јован Пејић, асистент редитеља Борис Ерцеговић, асистент костимографа Миња Давидовић, суфлерке Санела Митровић и Александра Мајтан, као и инспицијенткиње Тања Цвијић и Сања Миланов. За светло је задужен Ђорђе Бедов, обраду текста за дисплеј потписује Иван Свирчевић, а за тродимензионалну штампу задужена је Жељка Јаковљевић.
У представи ће наступити прваци и солисти Опере СНП-а, уз Хор и Оркестар Опере, као и Балет Српског народног позоришта.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.