Уочи отварања изложбе одржана је свечана седница на којој су додељена признања и захвалнице партнерима и сарадницима Галерије, међу којима је и портал Културе.рс.
Изложба „Аксентије Мародић. У потрази за вечном лепотом“, доноси најсвеобухватнији до сада приређен увид у стваралаштво овог уметника.
Изложба је посебно значајна и због блиске повезаности Мародићевог живота и рада са Матицом српском, која ове године обележава два века од оснивања.
Аксентије Мародић (Суботица, 1838 – Нови Сад, 1909) био је сликар широког образовања и интересовања, чије је стваралаштво оставило значајан траг у српској уметности XIX века.
Школовао се на бечкој ликовној академији, путовао по Италији и проучавао дела великих европских мајстора, међу којима су Рафаело, Леонардо да Винчи, Гвидо Рени и Антон ван Дајк.
У свом раду повезивао је европске уметничке утицаје са националном традицијом, развијајући особен сликарски израз.
Посебно место у његовом опусу заузима религиозно сликарство, а најзначајније и најмонументалније дело јесте иконостас цркве манастира Ковиља.
Његово представљање чини средиште изложбе, а посетиоцима омогућава да се непосредно упознају са сликарском вештином и иновативним решењима која је Мародић примењивао у свом раду.
Излагање обновљеног иконостаса омогућено је захваљујући конзерваторско-рестаураторском пројекту који су Галерија Матице српске и Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину реализовали у периоду од 2024. до 2026. године.
Изложба обухвата више од 110 уметничких предмета из музејских и приватних колекција, од којих се многа дела први пут представљају јавности.
Поред слика и других уметничких предмета, посетиоце очекују интерактивна географска карта која прати Мародићева путовања по Италији, мултимедијални садржаји, документарни филмови и двојезични каталог ауторке др Снежане Мишић.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.