На изложби, чији аутор је кустос историчар уметности Дејан Воргић, биће представљено 33 плаката овог реномираног дизајнера, од којих су 31 у власништву Народног музеја Зрењанин, један из фонда Музеја примењене уметности (Београд), док се један чува у приватном власништву.
Дизајнирани су у временском периоду дугом педесет година.
Најстарији плакат потиче из 1967, док је најмлађи из 2017. године.
Међу плакатима истичу се и они рађени за наручиоце са ових простора, као што су плакат за 14. Зимске олимпијске игре у Сарајеву и плакат за сопствену изложбу „Цртање је мишљење” коју је Милтон Глејзер имао у Београду 2010. године.
Плакати су у Збирку примењене уметности Народног музеја Зрењанин стигли 2023. године посредством светски признатог графичког дизајнера, илустратора и стрип цртача Мирка Илића из Њујорка, који је те године посетио зрењанински музеј и одржао предавање под називом „Дизајн активизам”.
Милтон Глејзер (1929 –2020) био је један од најутицајнијих и најзначајнијих америчких графичких дизајнера и илустратора.
Његов опус се креће од логотипа до комплетних графичких и декоративних програма за ресторане у Светском трговинском центру у Њујорку.
Током своје дуге каријере дизајнирао је и илустровао више од 500 плаката за клијенте у областима издаваштва, музике, позоришта, филма, институционалног и грађанског предузетништва, као и оних за комерцијалне производе и услуге.
Током креативног рада, Милтон се у великој мери ослањао на уметнике из прошлости како би створио сопствени стил који се састојао од разиграних, психоделичних цртежа са контролисаним експлозијама боја, силуетама и смелим геометријским контурама.
Његова најзначајнија дизајнерска решења укључују логотипе Волим Њујорк (I ❤ NY), Ди-Си комикс (DC Comics), и постер за Највеће хитове Боба Дилана (1966), који је одштампан у шест милиона примерака.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.