„У потрази за вечном лепотом“: Велика изложба посвећена Аксентију Мародићу

Изложба „Аксентије Мародић. У потрази за вечном лепотом“ биће отворена у петак, 16. октобра, од 20 часова у Галерији Матице српске.

културе.рс • 16:33

фото: ГМС

Изложба је приређена у години у којој Матица српска обележава 200 година постојања, а посвећена је једном од значајних српских сликара 19. века, чији су живот и стваралаштво тесно повезани са овом националном културном и научном установом. 

Поставка доноси најсвеобухватнији досадашњи увид у уметнички опус Аксентија Мародића, представљајући његов допринос српској уметности и култури.

На свечаном отварању присутнима ће се обратити др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, др Снежана Мишић, музејска саветница и ауторка изложбе, као и проф. др Саша Брајовић, историчарка уметности. 

Отварање ће употпунити музички програм у извођењу Меиле Томе Пихлер, на блок флаути и траверсу, и Андреја Јованића, на теорби.

Аксентије Мародић (Суботица, 1838 – Нови Сад, 1909) био је сликар широког образовања и интересовања, чији је рад оставио значајан траг у историји српске уметности 19. века. 

Школовао се на Бечкој ликовној академији, путовао по Италији и проучавао дела старих европских мајстора. 

Његов уметнички израз формиран је под утицајем позноназаренског сликарства, историцизма и реализма, уз ослањање на европску ренесансну и барокну традицију.

Највећи допринос Мародић је остварио у области религиозног сликарства, посебно радом на иконостасу цркве манастира Ковиља. 

У свом стваралаштву ослањао се на дела Рафаела, Гвида Ренија, Леонарда да Винчија и Ван Дајка, али их није само копирао, већ је њихове уметничке поступке прилагођавао сопственом изразу и начелима Српске православне цркве, стварајући аутентична дела.

Посетиоци ће на изложби имати прилику да виде више од 110 уметничких предмета из музејских, црквених и приватних колекција, од којих ће многа дела први пут бити представљена јавности. 

Поред предмета из збирки Галерије Матице српске и Матице српске, изложени су и радови из колекција Народног музеја Србије, Музеја Српске православне цркве, Народног музеја Црне Горе, Музеја града Београда, Музеја града Новог Сада, Градског музеја Суботица, Српског народног позоришта, као и више епархија и других установа.

Посебно место у поставци заузима иконостас цркве манастира Ковиља, најзначајније и најмонументалније Мародићево дело. 

Његово представљање омогућено је захваљујући конзерваторско-рестаураторском пројекту који су Галерија Матице српске и Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину реализовали од 2024. до 2026. године. 

Обновљени иконостас представља средишњи део изложбе и пружа увид у сликарску вештину и иновативна решења овог уметника.

Изложбу прате и интерактивни и мултимедијални садржаји који посетиоцима приближавају Мародићева путовања по Италији, места која је посећивао и описивао, као и дела старих мајстора која су утицала на његово стваралаштво. 

Поставка је праћена двојезичним каталогом ауторке др Снежане Мишић, као и документарним филмовима о процесу конзервације и рестаурације иконостаса манастира Ковиља и о животу и делу Аксентија Мародића. 

Током трајања изложбе биће организован и пратећи програм, са тематским садржајима петком у 19 часова и кустоским вођењима викендом у 13 и 17 часова. 

За родитеље и децу припремљен је и посебан породични водич, који ће најмлађима омогућити да на прилагођен начин упознају Мародићево стваралаштво.

#аксентије мародић #галерија матице српске #изложба #култура #културна баштина #ликовна уметност #манастир ковиљ #матица српска #нови сад #српско сликарство #уметност

вести >

најновије >

Душко Стојановић

академски сликар и графичар

Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.

Вида Огњеновић

редитељка и књижевница

„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.

теме >

Два века борбе за веру, аутономију и идентитет

14. септембар 2026.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Отворена завршна изложба студената АУНС: Додељене годишње награде

15. јул 2026.

сећања >

Петроварадинска тврђава: Историја једног неразумевања

13. октобар 2026.

имате вест?
пишите нам!