Изложба је приређена у години у којој Матица српска обележава 200 година постојања, а посвећена је једном од значајних српских сликара 19. века, чији су живот и стваралаштво тесно повезани са овом националном културном и научном установом.
Поставка доноси најсвеобухватнији досадашњи увид у уметнички опус Аксентија Мародића, представљајући његов допринос српској уметности и култури.
На свечаном отварању присутнима ће се обратити др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, др Снежана Мишић, музејска саветница и ауторка изложбе, као и проф. др Саша Брајовић, историчарка уметности.
Отварање ће употпунити музички програм у извођењу Меиле Томе Пихлер, на блок флаути и траверсу, и Андреја Јованића, на теорби.
Аксентије Мародић (Суботица, 1838 – Нови Сад, 1909) био је сликар широког образовања и интересовања, чији је рад оставио значајан траг у историји српске уметности 19. века.
Школовао се на Бечкој ликовној академији, путовао по Италији и проучавао дела старих европских мајстора.
Његов уметнички израз формиран је под утицајем позноназаренског сликарства, историцизма и реализма, уз ослањање на европску ренесансну и барокну традицију.
Највећи допринос Мародић је остварио у области религиозног сликарства, посебно радом на иконостасу цркве манастира Ковиља.
У свом стваралаштву ослањао се на дела Рафаела, Гвида Ренија, Леонарда да Винчија и Ван Дајка, али их није само копирао, већ је њихове уметничке поступке прилагођавао сопственом изразу и начелима Српске православне цркве, стварајући аутентична дела.
Посетиоци ће на изложби имати прилику да виде више од 110 уметничких предмета из музејских, црквених и приватних колекција, од којих ће многа дела први пут бити представљена јавности.
Поред предмета из збирки Галерије Матице српске и Матице српске, изложени су и радови из колекција Народног музеја Србије, Музеја Српске православне цркве, Народног музеја Црне Горе, Музеја града Београда, Музеја града Новог Сада, Градског музеја Суботица, Српског народног позоришта, као и више епархија и других установа.
Посебно место у поставци заузима иконостас цркве манастира Ковиља, најзначајније и најмонументалније Мародићево дело.
Његово представљање омогућено је захваљујући конзерваторско-рестаураторском пројекту који су Галерија Матице српске и Покрајински завод за заштиту споменика културе у Петроварадину реализовали од 2024. до 2026. године.
Обновљени иконостас представља средишњи део изложбе и пружа увид у сликарску вештину и иновативна решења овог уметника.
Изложбу прате и интерактивни и мултимедијални садржаји који посетиоцима приближавају Мародићева путовања по Италији, места која је посећивао и описивао, као и дела старих мајстора која су утицала на његово стваралаштво.
Поставка је праћена двојезичним каталогом ауторке др Снежане Мишић, као и документарним филмовима о процесу конзервације и рестаурације иконостаса манастира Ковиља и о животу и делу Аксентија Мародића.
Током трајања изложбе биће организован и пратећи програм, са тематским садржајима петком у 19 часова и кустоским вођењима викендом у 13 и 17 часова.
За родитеље и децу припремљен је и посебан породични водич, који ће најмлађима омогућити да на прилагођен начин упознају Мародићево стваралаштво.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.