Овом изложбом аутор жели да скрене пажњу на ”значај процеса индивидуализације градског пејзажа путем графита”.
”Специфичност графита као елемента урбаног пејзажа је управо у стихијској индивидуализацији јавног простора. Они представљају спрегу унутрашњих, психолошких, интимних, и друштвених и јавних елемената једног града, као и интересантан феномен спајања дијалектички супротстављених аспеката урбаног живота и пејзажа” наводи аутор и додаје:
”Графити уносе сирову индивидуалистичку и емоционалну сферу иначе хладном, безличном, конзумерском, корпоративном и дехуманизованом машинском пејзажу који осликава друштво кроз компромисе. Разлог за његово настајање у граду није случајно. Рурални начин живота одише људском индивидуалношћу и осећајем човечијег сопства. У граду као мравињаку људског бивства, човекова индивидуалност и личност падају под мач утилитаризму и масовности индустријског друштва”.
Радови су великог галеријског формата и настали су између 2021. и 2022. године.
Стефан Ковачић рођен је 1998. у Сремској Митровици, завршио је Митровачку гимназију 2017, потом основне академске студије на Академији уметности у Новом Саду 2021, у класи Мирјане Благојев, студијски програм Вајање, а потом је 2022. године завршио и мастер академске студије на Академији уметности у Новом Саду, модул Цртеж, код ментора Биљане Јевтић.
Учествовао је на више групних изложби, међу којима су: „Мала графикаˮ Нови Сад (2019, 2021); петнаесто бијенале минијатуре Горњи Милановац 2020; ,, Разликеˮ, 2022; фестивал кратке форме: „Потписˮ (2018, 2019, 2022); бијенале студентског цртежа СКЦ 2019, „Остен арт фест.ˮ 2021; Остен бијенале цртежа, 2022; „Made in Maribor 2”, 2022.
Приредио је самосталне изложбе „Once upon a Time” (КЦ „Лабˮ и КЦ „Баркаˮ), 2020; Галерија „Лазар Возаревићˮ, 2022.
Награде: Уметничке ливнице „Станишићˮ за најуспешнији уметнички рад из стручно-уметничке дисциплине Вајање 2021; за најуспешнији уметнички рад на тему маска, фестивал кратке форме: „Потписˮ, 2022.
Свечано отварање је у 19 часова, у галерији Културног центра Војводине, Војводе Путника 2.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.