Велика изложба током октобра у Дистрикту – „На путевима српске уметности 1923 – 2023“

Поставку је приредила новосадска Галерија Бел Арт у сарадњи са Фондацијом Нови Сад – европска престоница културе. 

Према концепту аутора изложбе ликовног критичара Саве Степанова, ова поставка је замишљена као један могући поглед на најзначајнија збивања и уметничке личности које су обележиле српску модерну уметности током протеклих сто година од 1923, када је формиран Дистрикт у Новом Саду, па до данас. 

Изложба је подељена на пет сегмената који су одређени друштвеним амбијентом, али и ликовно-уметничким специфичностима и биће представљена у шест засебних простора у оквиру Дискрикта. 

Први део изложбе маркира период од двадесетих година прошлог века и појаве зенитизма, као нашег аутентичног доприноса интернационалној авангарди, те развој модерног српског сликарства  до почетка Другог светског рата – од краткотрајног али значајног кубизма којим је у нашем сликарству унета драстична промена схватања слике и њеног бића, до експресионизма између два рата. 

У том сегменту изложбе се презентују дела великана наше уметности – Саве Шумановића, Милана Коњовића, Петра Добровића, Јована Бијелића, Ивана Радовића, Марка Челебоновића, Стојана Аралице, Милене Павловић Барили, Ивана Табаковића и других. 

Послератна превирања у српској уметности, од 1945. до краја 60-тих, биће представљена кроз дела нове генерације уметника која ће установити „естетски модернизам“ и увести српску и југословенску уметност у европске уметничке тенденције, као што су чланови „Задарске групе“ – Мића Поповић, Петар Омчикус, Бата Михајловић, Коса Бокшан и др, чланови „Децембарске групе“ – Лазар Возаревић, Зоран Петровић, Милош Бајић, Миодраг Б. Протић, Стојан Ћелић и други, као и Бошко Петровић. 

Тих година на сцени је и изузетна генерација скулптора – Олга Јеврић, Ана Бешлић, Олга Јанчић, Јован Солдатовић, Нандор Глид. 

Потом се јављају заговорници енформела – Фило Филиповић, Мића Поповић, Вера Божичковић, Шиља Тодоровић, Бранко Протић, Ач, Богданка Познановић, а затим и неколико заговорника ставова „нових тенденција“, после енформела, као што су Мира Бртка, Милена Чубраковић, Александар Томашевић, Дамњан и др. 

Још током раних шездесетих и седамдесетих у српској уметности се појављују покрети  обнове слике и нове фигурације започете идејама групе Медијала – Леонид Шејка, Владимир Величковић, Дадо Ђурић и др, трансформисана у поп-артистичке ставове Душана Оташевића. 

Нова фигуративна уметност је потом била изузетно прихваћена од тада младих уметника попут Милана Блануше, Драгана Мојовића, Александра Цветковића и других. 

Велики рез у нашој уметности је направљен крајем шездесетих и током седамдесетих година прошлог века када наступају актери тзв. „нове уметничке праксе“ и концептуалне уметности а на изложби ће бити заступељена дела чувене београдске групе уметника у којој су били Марина Абрамовић, Раша Теодосијевић, Ера Миливојевић, Неша Париповић, Зоран Поповић и Гергељ Урком и чланова суботичко-новосадске групе Bosch+Bosch – Сомбати Балинт, Славко Матковић, Атила Черник, Ласло Салма, Ласло Керекеш и Каталин Ладик, али и Богданке Познановић и чланове новосадских Група КОД – Славко Богдановић, Мирослав Радојчић, Мирослав Мандић, Слободан Тишма, Пеђа Врањешевић, те групе Е КОД (Копицл). 

Постмодернистичка уметност осамдесетих у предкризно југословенско доба, доноси покрет „нове слике“ са неоекспресионистичким сликарством које предводе „преобраћени“ концептуалиста Ласло Керекеш, те Милета Продановић, Дестил Марковић, група Alter imago и вајар Мрђан Бајић. 

У последњој деценији двадесетог века дешавају се активистички покрети, обављају се модернистички принципи нарочито изражени у „новој скулптури“ – посебну фигуру у овом покрету представља Звонимир Сантрач са својим монументалним инсталацијама.

Последњи сегмент изложбе посвећен је уметности после 2000. године када у српском друштву долази до транзицијских промена. 

Истовремено, појавила се и транзиција унутар саме уметности – од класичних ка новим технолошким медијима истражују се нове уметничке могућности дигиталне, технолошке и екранске слике.

Током трајања изложбе, до 28. октобра, поред вођења кроз поставку одржаваће се и низ презентација, разговора, пројекција и других програма посвећених српској уметности двадесетог и почетка овог века.

Након свечаног отварања у 19 часова, међународно афирмисан уметник  Балинт Сомбати ће извести перформанс На линији а биће приказан видео рад новосадског уметника Драгана Војводића Дисторзија организма.