”Губљење у рефлексијама туђег живота”

Прича о интерактивној скулптури ”Срце”, која ће бити представљена на овогодишњем издању Калеидоскопа културе, није само прича о технички усавршеној, интерактивној скулптури која ће нам при сусрету оставити снажан утисак.

културе.рс • 21. септембар 2023.

фото: ЕПК

У питању је нешто више од тога – материјализација нематеријалног, или оне димензије коју, као људи, све више губимо, како нам каже ауторка ове инсталације Милијана Комад.

Она се креирањем дигиталних садржаја бави преко две деценије, а као инсајдер индустрије која нам живот пребацује из реалног у виртуелну димензију, мењајући из корена наше животе оцењује да, као људи,  губимо меру.

”С обзиром да се тиме бавим, јако добро знам бекграунд психологију – како се корисници манипулишу да би што више користили друштвене мреже, како се млади људи и други корисници навлаче да би куповали нешто, као и у prosumer-ско дигитално друштво. Нама помажу компјутери, али нам затупљују мозак. Ја припадам једној од старијих генерација која је користила књиге, а сада се оне више ни не читају. Све је скраћено, све је трошење времена осим на ТикТоку, Инстаграму и другим социјалним мрежама. Али то су мреже које троше време – људи нису свесни да је време новац, али и да је живот кратак”, наводи Милијана Комад.

Она кроз свој рад покушава да створи нешто што није опипљиво. 

Кроз art&science радове она  материјализује дигиталне идеје, како би допринела другим креативним идејама, изузев комерцијалним, којима се бави свакодневно. 

Тај покрет зове се Near-Future Design – који покушава да материјализује емоције, односно нематеријалне ствари. 

”Ово срце је гротескно преувеличавање нечега што ишчезава. Како идемо у корак са глобализацијом, почињемо да губимо оно што је битно – емоције, љубав.  Људи се приказују као месо и губи се духовност, емоције, прави односи, постали смо јако површни. Кроз један од ранијих радова, Smart-phone, stupid people имала сам визуелизацију тога како изгледа када вештачка интелигенција управља људима. Ставила сам се у положај лутке, марионете, и направила сам алгоритам који је помоћу вештачке интелигенције покретао моје тело као марионету, показујући како изгледа данашње друштво – наши телефони и компјутери су владаоци нама а не ми њима”, наводи Милијана.

фото: ЕПК

Срце

Ова скулптура је прва топлотна интерактивна скулптура у Србији.

У облику је правог људског срца, а уз своје топлотне ефекте, захваљјући грејачу унутар саме скулптуре, грејаће срце на температуру људског тела како би симулирало прави орган.

Од чега се састоји ”Срце”, висине 5 и ширине 3 метра?

У њега је уграђено 4 километра фолије, 200 квадрата вателина, 800 метара жице и садржи тону и 200 килограма метала.

То је чини највећом интерактивном скулптуром у Србији.

Силиконска површина имитираће кожу људског срца.

Једна од посебности које чине Срце изузетним су сензори смештени у самој скулптури, који омогућавају да, када више људи додирује скулптуру истовремено, срце јаче куца.

Срце ће бити осветљено изнутра и споља, што ће створити додатни визуелни ефекат.

Куцање скулптуре „Срце” је снимак рада срца ауторке др Милијане Комад који је обрађен дигитално и прилагођен да се мења, очитавањем сензорима на њој, што корелира са бројем посетилаца око њега и начина на који га додирују па ће тако и да се мења боја звука и њена јачина. 

На скулптури постоје три врсте сензора: сензори на додир, сензори који очитавају удаљеност и ласерски сензори који детектују покрет. 

Идеја је да скулптура има више интерактивних сегмената, како аудиовизуелних тако и тактилних.

Интерактивност добијају посетиоци, а срце добија очитавања са сензора на основу којих реагује софтверски, као једно паметно срце.

фото: ЕПК

Празнина у срцу

”Жак Бодријар пише о томе како људи живе животе кроз серије, филмове, не воде љубав него гледају порно филмове – ту троше време уместо да устану и живе свој живот. Кроз психологију конзумеризма и продукт дизајна, знамо да је све то намењено да би неко други зарађивао новац, а да ми тога нисмо свесни, док нам милисекунди времена пролазе, губећи гледајући у екран”, каже ауторка статуе за Културе.рс.

Зато, како наглашава, живот пролази, а људи га нису свесни:

”Не кажем да није добро гледати филмове и серије, али више немамо меру  – губљење у рефлексијама туђег живота, док га ми не живимо и нисмо свесни до које је мере. Улазимо у свет попут оног у филму Стивена Спилберга Ready Player One који приказује нешто у чега улазимо – поред предивне природе, хране и ситуација које можемо да направимо себи у животу, губимо 15 сати дневно на ТикТоку”.

Цела индустрија друштвених мрежа и забаве данас представља, истиче, ”културно-образовни програм”, који човечанству намеће нове облике понашања – неприхватљиво као прихватљиво, премештајући фокус на банално и анималне пориве:

”Људи који играју игрице, кроз убијање људи, спуштају праг толеранције да, када убију некога, имају емотивни отклон. Тако исто је и са филмовима. Ствари које се презентују константно, не представљају презасићење, већ културно-образовни програм. Тако почиње да се, на несвесном нивоу, то прихвата као нешто сасвим нормално”. 

То ново нормално, према њеним речима нам диктира да је ”у реду да некога убијеш, да нешто украдеш и да се извучеш сваки пут”, те да се то намеће, ”управо да би се направио неки одређени профил људи”.

”Трикови како би се и што више потрошило и како би се наметнули шаблони понашања – одједном сви воле розе боју због филма Барби”.

фото: културе.рс

Трендови као упросечавање

Упитана да прокоментарише да ли су трендови пут ка упросечавању, Милијана Комад наводи пример Жака Бодријара који је писао о паралелама америчког и европског друштва – док је америчка култура исфрустрирана европском, и обрнуто, данас смо, тврди почели да се изједначавамо.

”Нарочито на нивоу образовања и културе. Како имам прилику да комуницирам са много младих људи, жао ми je што је, нпр. фонд њихових речи 100, ако је и толико. Док сви седе заједно у кругу, дописују се телефонима, уместо да причају. А када треба нешто да кажу и објасне, то је врло тешко”, наводи пример и додаје:

”Smart-phone, stupid people или Спилбергов филм, у којем имаш дебеле људе који не могу да мрдају ни рукама ни ногама, док роботи све раде уместо њих – McDonald’s people који могу само рукама да мрдају и једу. Идемо ка томе. Затупљивању, некоришћењу мозга, логике, затупљивању емоција, фокусирању на баналне ствари – како ко изгледа, просте, анималне пориве. Не кажем да не треба да их имамо, али треба на неки начин да их рашчланимо”.

Идемо ка глобалном тренду затупљивања јер је, како каже, тако лакше.

”И у средњем веку било је забрањено учити латински језик како обични сељаци не би читали и сами тумачили Библију. Данас имамо ChatGPT који размишља и логички склапа уместо нас. Не знам како ће млади људи да, за деценију, логички склапају обичне ствари, да се баве обичним, простим склапањем реченица и доношењем логичких закључака”, закључује Милијана Комад.

Највећа интерактивна скулптура у Србији – „Срце”, ауторке др Милијане Комад биће приказана новосадској публици у Дистрикту од 23. септембра од 19.30 часова, у оквиру недеље примењене уметности на овогодишњем, шестом Калеидоскопу културе у Новом Саду. Скулптуру ће посетиоци моћи да погледају све до 10. октобра. Улаз на програме Калеидоскопа културе је слободан.

#Европска престоница културе #интерактивна скулптура #Калеидоскоп #Милијана Комад #Нови Сад #Срце

теме >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Свечано отворена Спомен-збирка Павла Бељанског: ”Филантропија као врхунски чин патриотизма”

18. јун 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Изложбе студената завршне године Академије уметности 

18. јун 2024.

сећања >

„Реч реформа, у Србији беше само она реч којој значење нико није дубље осећао, а мало ко ју је и разумевао”: Стерија, писац и реформатор који је био испред свог времена

1. јун 2024.

имате вест?
пишите нам!