Једногласну одлуку је донео жири у саставу Сава Степанов, ликовни критичар (председник жирија), Весна Латиновић, галериста и оснивач галерије Бел Арт и Светлана Младенов, историчарка уметности.
Непосредан повод да се вајару Здравку Јоксимовићу додели ова награда биле су две његове недавне самосталне изложбе у галерији Х витамин и у Музеју Цептер у Београду.
„Јоксимовић се на нашој уметничкој сцени појавио крајем осамдесетих година прошлог века, заједно са групом тада младих вајара који су промовисали тзв.“нову скулптуру”. Усред експресионистичких и субјективистички интонираних тенденција која су карактерисала тадашњу постмодернистичку ситуацију у друштву и уметности, Јоксимовић и његови исписници уносе рационалистички дефинисану форму, геометрију и конструкцију којим су се супротстављали управо тада започетим деструкцијским процесима распада СФРЈ”, наводе организатори.
Тако се, како истичу, већ на самом почетку своје уметничке авантуре, Јоксимовић промовисао као уметник који перманентно исказује потпуно индивидуалиустички, аутентичан и високо етички начин поимања позиције уметника и уметности у свету и времену у коме живимо.
Здравко Јоксимовић (Буче, 1960) је дипломирао и магистрирао на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 1986. где предаје од 1992.
Излагао је на 50 самосталних изложби у земљи и иностранству, као и на бројним колективним изложбама у више европских градова.
Дела му се налазе у више јавних и приватних колекција у Србији, као и у више музејских и приватних колекција у иностранству.
Добитник је више награда из области ликовне уметности међу којима су: Октобарска награда града Београда (1986), Награда Секретаријата за културу града Београда (1992), награда Бијенала младих у Вршцу (1995) и Политикина награда (2016).
Награда „Сава Шумановић“ је установљена 1999. у намери да се у савременом времену афирмише дело једног од најзначајнијих стваралаца у историји српске и југословенске уметности и културе – Саве Шумановића (1896-1942) као и да се подстицајно и делотворно допринесе динамичном развоју уметничких идеја на српској уметничкој сцени.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.