Учесници радионице, која се одржава у оквиру програма изложбе „Вајар Сретен Стојановић и простори тактилности“, моћи ће да истраже додиром макету зграде Спомен-збирке Павла Бељанског, као и гипсани одливак Стојановићеве скулптуре Наташа Бошковић, те тактилни дијаграм реализован у оквиру пројекта „Додирни и осети“, у сарадњи са Снежаном Николић тифлологом ШОСО „Милан Петровић“.
Такође, биће представљени и радови студената Сценске архитектуре, технике и дизајна, Одсека за уметност и дизајн, Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука у Новом Саду, изведеним у различитим техникама, у оквиру предмета Увод у студије архитектуре, под вођством предметног наставника др Татјане Бабић.
Учесници ће на тај начин моћи да истраже различите текстуре и материјале, у чему ће им помоћи мр Снежана Николић, тифлолог, као и студенти Сценске архитектуре, технике и дизајна.
Поводом 125 година од рођења Сретена Стојановића (1898–1960), Спомен-збирка Павла Бељанског реализовала је изложбу „Вајар Сретен Стојановић и простори тактилности“ у сарадњи са смером Сценска архитектура, техника и дизајн, Одсека за уметност и дизајн на Департману за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука у Новом Саду.
Специфичност изложбе је занимљив приступ осмишљен од стране кустоскиња изложбе Марте Ђармати, Јелене Јанев и Татјане Бабић.
Поставка води кроз причу о животу и делу Сретена Стојановића, али и кроз методолошки и креативни процес који су прошли студенти основних студија Сценска архитектура, техника и дизајн.
Млади ствараоци су истраживали биографију и уметнички рад значајног вајара, и инспирисали се његовим делом у сопственом уметничком изражавању.
Фигурине и портрети Сретена Стојановића приказани су у дијалогу са радовима студената, скулптурама, уметничким инсталацијама и архитектонским макетама, као и фотографијама и скицама креативног процеса.
Због великог интересовања публике изложба је продужена до краја јуна.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.