”У свом раду Недељковић полази од реалних појава, догађаја, додиривања догађаја, који су некада лични, а некада колективни, преузети из свакодневнице. Форме су асоцијативне, имају обрисе реалног али су у зони висцералног. Недељковић верује, када се ради о сликама апстрактног садржаја, да асемичке форме могу боље да пренесу емоције и расположење”, бележи Горан Јуреша.
Урош Недељковић је након завршене Средње школе за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, завршио основне и постдипломске студије сликарства на Академији уметности у Новом Саду.
Стекао је звање магистра ликовних уметности, а затим докторирао у пољу науке на Факултету Техничких наука у Новом Саду (2016).
На истом факултету је тренутно запослен у звању редовни професор из поља уметности.
Ликовна дела и графички дизајн излагао је на више од 40 колективних изложби у земљи и иностранству и пет пута самостално на изложбама у Новом Саду.
Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ).
Од децембра 2013. до јула 2015. био је председник УПИДИВ-а.
Од 2006. године бави се научноистраживачким радом у оквирима области комуникацијског дизајна и дизајна за корисничко искуство.
Аутор је или коаутор више од 50 научноистраживачких и теоријских радова у домаћим и међународним часописима и преко 30 радова у форми саопштења на домаћим и међународним научним и стручним симпозијумима.
Центар за промоцију науке је у јануару 2017. године, објавио књигу „Докторати у прози“, у којој је међу приказима 11 селектованих најинтересантнијих доктората одбрањених у Републици Србији у протеклих 5 година, објављен и приказ доктората Уроша Недељковића.
Догађај почиње у 19 часова.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.