Интеркултурални дијалог у Културном центру Војводине – гост Дамир Златар Фрaј

У оквиру пројектног циклуса Интеркултурални дијалози – О уметности и интеркултуралности (2024), гост Културног центра Војводине „Милош Црњански”, у четвртак, 28. септембра, са почетком у 20 часова, биће хрватски уметник Дамир Златар Фрај.

културе.рс • 23. септембар 2023.

фото: КЦВ Милош Црњански

Ауторка пројекта и модераторка разговора је Александра Ђурић Боснић.

Дамир Златар Фрај (Загреб, 1954) позоришни је и оперски редитељ, кореограф, сценограф, костимограф, драмски и прозни писац, оснивач и уметнички директор позоришта и фестивала. 

Његово вансеријско стваралаштво оставило је дубок траг на културној мапи готово свих простора бивше Југославије и Италије на којима је радио, почевши од своје домовине, преко Словеније, у којој се уметнички формирао и 1986. године основао чувено позориште, љубљанску „Кореодраму”. 

Визионарски, оснива 2000. године и Међународни фестивал камерног театра „Златни лав” у Умагу, који сваке године, под другим слоганом, окупља уметнике из земаља средишње и јужне Европе. 

Добитник је највиших награда и признања, међу којима се истичу: одликовање председника Републике Хрватске за допринос у култури Ред Данице хрватске с ликом Марка Марулића, Марулова награда, три Награде хрватског глумишта, Прешернова, Жупанчичева, Награда града Љубљане и Борштникова награда, коју добија у више наврата. Написао је романе „Кристални кардинал” (2014), „Stanzia Grande” (2016), „Istarska Lady Macbeth” (2020) и „Mama Medeya” (2022).

#Дамир Златар Фреј #интеркултурални дијалози #Културни центар Војводине #Нови Сад

вести >

најновије >

Душко Стојановић

академски сликар и графичар

Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.

Вида Огњеновић

редитељка и књижевница

„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.

теме >

Два века борбе за веру, аутономију и идентитет

14. септембар 2026.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Отворена завршна изложба студената АУНС: Додељене годишње награде

15. јул 2026.

сећања >

Петроварадинска тврђава: Историја једног неразумевања

13. октобар 2026.

имате вест?
пишите нам!