Предавачица је историчарка уметности и гастрохеритолог мср Тамара Огњевић, Артис центар, Београд.
”Славски колач је међу православним обредним хлебовима несумњиво највећа звезда. Истовремено, он је и јединствени чувар меморије, бележничар процеса миграција из села у градове, ратова и буна, индустријске и других револуција, комплексних друштвених промена на челу са европеизацијом српског друштва и еманципацијом жена – од готово невидљиве сеоске домаћице до самосвесне алфа менаџерке сопственог живота у дигитализованом глобалном свету”, наводи предавачица у позиву.
Шта је на том путу „запамтио“ један традиционални, обредни хлеб?
Какве је трансформације претрпео у смислу форме и значења?
Да ли као озбиљан представник гастрономског наслеђа Срба још увек „говори истим језиком“ са онима на чијој трпези чини кључно обележје Крсне славе, уписане на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа света пре готово једне деценије?
Одговоре на ова питања кроз кратку причу о дугом путовању тог изузетно важног хлеба кроз време, простор и промене, потражите на предавању у Музеју Војводине, које почиње вечерас у 19 часова.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.