Предавачица је историчарка уметности и гастрохеритолог мср Тамара Огњевић, Артис центар, Београд.
”Славски колач је међу православним обредним хлебовима несумњиво највећа звезда. Истовремено, он је и јединствени чувар меморије, бележничар процеса миграција из села у градове, ратова и буна, индустријске и других револуција, комплексних друштвених промена на челу са европеизацијом српског друштва и еманципацијом жена – од готово невидљиве сеоске домаћице до самосвесне алфа менаџерке сопственог живота у дигитализованом глобалном свету”, наводи предавачица у позиву.
Шта је на том путу „запамтио“ један традиционални, обредни хлеб?
Какве је трансформације претрпео у смислу форме и значења?
Да ли као озбиљан представник гастрономског наслеђа Срба још увек „говори истим језиком“ са онима на чијој трпези чини кључно обележје Крсне славе, уписане на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа света пре готово једне деценије?
Одговоре на ова питања кроз кратку причу о дугом путовању тог изузетно важног хлеба кроз време, простор и промене, потражите на предавању у Музеју Војводине.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.