„Култура је показатељ јединства европског идентитета“

Важан део програма чини изложба „Прадо на отвореном“, која се пред новосадском публиком нашла захваљујући сарадњи Амбасаде Краљевине Шпаније и Галерије Матице српске, а на којој су приказана нека од најзначајнијих дела из колекције Музеја Прадо у Мадриду.

„Култура је мека дипломатија и најбољи начин да се успоставе односи како између установа културе, тако и да се уоче везе које повезују различите европске културе које показују јединство европског културног идентитета“, каже за Културе.рс управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски. 

Поред дела из колекције Прада, публика се може упознати и са још једном поставком, која представља атељее шпанских уметника, кроз избор фотографија из богате архиве Института за културно наслеђе Шпаније, које су приказане у изложбеним просторијама ГМС.  

„У жељи да сарађујемо са различитим музејима и представимо различите европске културе у оквиру наше делатности, дошли смо на идеју да представимо изложбу коју смо видели код наших колега у Националној галерији у Љубљани, а то је била изложба „Атељеи шпанских уметника“. Нама се та изложба допала јер она кроз медиј фотографије јако добро презентује, не само шпанску ликовну уметност, већ и шпанску културу и идентитет, отварајући вечито питање о томе која су то скривена места где уметност настаје, како уметност настаје, који је однос између уметника и модела, али коначно, где је место уметнику у друштву и како се заправо друштвени контекст осликава у фотографијама атељеа“, додаје управница ГМС.

К: Амбасада Краљевине Шпаније организовала је путујућу изложбу репродукција 30 ремек дела из  Музеја Прадо. Ова изванредна презентација сталне поставке Музеја Прадо, обићи ће три града. Нови Сад, захваљујући сарадњи између Амбасаде Краљевине Шпаније и ГалеријеМатице српске, је први град на том путу.

Успоставили смо контакт са Амбасадом Шпаније, јер је у питању изложба која је настала у оквиру Министарства културе Краљевине Шпаније. Они су се са том идејом одушевили, и рекли нам да имају још једну путујућу изложбу. Тако је на две различите иницијативе, и нашу и њихову, дошло до тога да Нови Сад буде прво место презентовања изложбе „Прадо на отвореном“, коју смо уклопили у нашу традиционалну манифестацију Лето на Тргу галерија, и учинили да Нови Сад током читавог лета дише шпанску културу, да се говори шпански језик и да се на три различита начина пружи могућност публици да упозна и ужива у тој монолитној култури која је заиста веома интересантна.

К: Краљевина Шпанија је у једном значајном периоду своје историје била поморска велесила и једна од најмоћнијих и најбогатијих земаља Европе, чији су владари и из династије Хабзбурга и династије Бурбона били истински љубитељи уметности, а посебно сликарства. Управо су краљевске колекције, а и жеља владара да се створи галерија отворена за публику била окосница стварања Музеја Прадо.

Врло је сличан случај са Kunsthistorische музејом у Бечу, тако и са Музејом Прадо у Мадриду. То је узорни музеј по колекцији, али и по начину деловања у савременом друштву. Можда није толико велик као Лувр и нема толико ширину у хронолошким смислу, али чува нека од најрепрезентативнијих дела европске уметности. 

Сматрам да је баш на тим основама настала ова изложба, са идејом да она ремек дела која никада не могу да напусте музеј, јер публика долази управо због њих и не можете их разочарати, направљен је одабир који представља шетњу кроз европску уметност и илуструје комплексност ниихове збирке. 

Акценат је на шпанској уметности и најзначајнијим шпанским уметницима, међу којима су Ел Греко, Велскез, Гоја, Зурбаран, али и њиховог савременијег уметника Сороље. Исто тако направили су избор италијанске уметности, избор француске и низоземске уметности и показали колико су краљевске европске лозе биле повезане, колико су некада имале јединство коме данас тежи Европска унија и како нико од њих није скупљао искључиво локалну или националну уметност, већ су сви тежили ширини, до које се долазило породичним везама, односно успостављањем снаге краљевина, односно царевина које су постојале на територији Европе.

К: Прадо је својом богатом збирком и дугом историјом њеног настајања заиста понос нације. Понос нације је свакако и Галерија Матице српске настала у сасвим другачијим приликама и на другачији начин. Које су сличности, а које разлике, и у чему се заправо огледа значај и која је мисија оваквих институција?

Прадо јесте понос нације Шпаније, и представља централну тачку њихове културе. Шпанци су на њу изузетно поносни, чак и они који никада нису ушли у Прадо, али је ипак део њиховог идентитета. Везе између нас и Прада могу се препознати најпре у томе што ми кроз прикупљање, презентовање и уопште комуникацију коју вршимо са публиком кроз изложбено-издавачку делатност, заправо користимо ликовну уметност да говоримо о националном идентитету, чак и када је он, као у случају Прада, много више од националног. 

Наша колекција базирана је на националној ликовној уметности, и стога немамо таква ремек дела европског стваралаштва, али на исти начин користимо уметност да испричамо причу о идентитету српског народа, о везама са другим државама и културама, и управо кроз овакав тип пројеката, где повлачимо паралеле са другим европским државама, тежимо истом циљу. 

Спајају нас високи музејски стандарди, савремени приступ и свест да се музеј мења и да се прилагођава времену у коме делује. У том смислу је Прадо узорна установа, не само зато што баштини изузету колекцију, већ се континуирано бави њеном презентацијом, има развијене едукативне програме за децу, маргинализоване групе, стално уносе измене у своју поставку, комуницира са публиком на различите начине, кроз нове медије и технологије. 

Пример музеја који има ремек дела и није себи допустио да буде пун себе и не ради ништа због тога, већ установа која је свесна да треба да функционише у складу са временом и самим тим чува позицију – да буде понос нације и место које свако ко дође у Мадрид обавезно посети, што је оно чему и ми тежимо. Да будемо препознатљиво место српске културе, на које пожели да дође сваки странац који посети Србију и Нови Сад, где кроз одабир уметничких дела, тема, начина интерпретације, долазимо до тога да публици објаснимо која је позиција српске културе у европском контексту.

К: Која је позиција наше уметности?

Свако ко прати наш рад зна да смо имали изложбе „Инспирисани Италијом“ где смо уочавали везе између наше и италијанске културе. Прошле године смо имали изложбу „Инспирисани Француском“ где смо показали како је француска култура и Париз као центар уметности 20. века утицао на развој српске модерне уметности. Имали смо изложбу „Густав Климт и Паја Јовановић“ где смо такође покушали да укажемо на сличне везе. 

Чини нам се да поред тога што се бавимо пре свега прикупљањем, чувањем, проучавањем, заштитом, презентацијом наше националне уметности, наша је обавеза да стално репозиционирамо место наше културе у ширем европском контексту и укажемо да, поред тога што нисмо земља Европске уније, у уметничком смислу припадамо тој територији.     

К: Тргови су одувек били места друштвених збивања. Трг галерија, на којем се налазе три најрепрезентативније галерије Новог Сада које далеко превазилазе локални значај налазе се на њему. Управо је изложба „Прадо на отвореном“ на отвореном добар пример дефиниције Трга као једног изузетног интерактивног друштвено-културног простора. Шта овакве изложбе које излазе ван простора галерије значе и шта је потребно да Трг галерија постане овакав простор у пуном капацитету?

Суштина ове изложбе је у томе, да приближи уметност публици и да публика која није имала прилику да види та дела у оригиналу, добије могућност да их сагледа, јер су принтови рађени један према један.  Чак и када су слике много веће, када су овде само њихови сегменти, можете да схватите суштину, монументалност, јачину, идеју тих слика. Та врста демократизације уметности, где она излази из елитних простора на улицу и приближава се публици јесте јако важна. 

Нама се учинило да је то добра порука за оно што покушавамо сада већ дуже од деценије, а то је да укажемо колико је Трг галерија јединствено и посебно место у нашем граду и да у овој свеопштој трансформацији треба да добије сасвим другачију намену и да буде парк уместо паркинга. 

Због тога смо почели да износимо скулптуре испред Галерије, и да их постављамо у парк испред, са идејом да покажемо да то јесте простор који може да буде зелена и уметничка оаза Новог Сада, дивно место за предах свих оних који у Нови Сад дођу. Неколико пута смо покретали идеју да се преостали део који није зелена површина, већ паркинг, измести, да се на њему направи инфраструктура која би омогућавала одржавање различитих културних дешавања, као што су концерти, представе, биоскоп на отвореном, на коме би могле да се дешавају разне традиционалне новосадске манифестације, од Змајевих дечијих игара, НОМУС-а, и низа других дешавања на отвореном простору.

На себе смо преузели обавезу да формирамо колекцију скулптура које би могле да буду део тог парка, отвореног простора за савремену скулптуру, са могућношћу гостовања дела из неке друге установе или државе. На тај начин да створимо јединствени уметнички простор у центру града, у зеленом окружењу, који би био у складу са именом Трга галерија, на коме се налазе три галерије и где заправо уметност живи у Новом Саду. 

Учинило нам се да је ово права изложба за Трг галерија, драго нам је што се то Новосађанима допало, што су чак и они који нису наша публика, ипак застали. Мој тренер каже да сваки дан када шета пса, погледа неко друго дело. 

То показује да идеја заиста живи и да то није само питање принта, зато што не може да се донесе оригинал, већ је питање изласка музеја у јавни простор, комуникација на другачији начин, опуштеност и отвореност која ће велики број публике подстаћи да уђе прво у Галерију Матице српске, а затим, ако има прилику, у било који други европски музеј, као што је Прадо.

Томе тежимо у будућности, циљ нам је да заиста Трг галерија трансформишемо у Парк скулптура, са модерним мултимедијалним центром у служби свих грађана и манифестација које се дешавају у нашем граду, чинећи препознатљиву тачку културног пулса Новог Сада.