„Под појмом ритуалне инклузије дефинишем прелазак човека из хуманог у постхумано доба. Ритуалном инклузијом преиспитујем идентитет друштва, идентитет особа са инвалидитетом и – на крају, свој лични идентитет“, наводи ауторка.
Према њеним речима, у данашње време индивидуализма и егзистанцијализма, као и капитализма, уметност је постала један од начина да појединац испуни сопствену егзистенцијалну празнину.
Ритуална инклузија је као централна тема, како наглашава, приказана кроз два нивоа.
„Први ниво представља моју телесно/умну реакцију на суочавање са светом кроз стваралаштво, јер фундаментално измењено окружење чини својеврстан догађај, конкретно у питању је период изолације током пандемије. Други ниво ове серије радова је инклузиван. 2Д архитектура перцептивних асоцијативних објеката поставља посматрача у улогу инклузивног бића, које реагује на догађај, односно на дискурсе, правила и законе наметнуте глобалним умрежавањем. Наше тело је под утицајем пиксела са једне стране. Нови простори су са друге стране“, објашњава ауторка у позиву на изложбу.
Изложба ће бити отворена до 25. августа.
Марија Јевтић Дајић завршила је основне и мастер студије сликарства на Академији уметности у Новом Саду, докторске студије из графичког дизајна на Природнотехничком факултету у Љубљани, а докторске студије из сценског дизајна на Факултету техничких наука у Новом Саду. Ради као сценограф на РТВ. Од 2013. године излагала је на 35 самосталних и преко 300 групних изложби. Добитница је више стипендија и награда за уметнички и научни рад. У свом раду бави се питањима пролазности, оностраног, а у последњих годину дана бави се реинтерпретацијом класичне уметности у дигиталну уметност. Године 2020. настаје Арт Ламда, уметничко стваралаштво, а 2021. године формира атеље у граду Валорију, на југу Француске.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.