„Музика са маргина“: Приређивач збирке рапсодија Јована Пачуа проф. др Маријана Кокановић Марковић за Културе.рс

Након готово 140 година откако су написане, осам рапсодија српског композитора Јована Пачуа коначно ће ”угледати светлост дана” - кроз збирку коју је приредила проф. др Маријана Кокановић Марковић, под називом "Јован Пачу: Српски звуци - Рапсодије за клавир бр. 1-8".

Арсеније Мандић • 28. јун 2023.

фото: приватна архива

У овом првом штампаном издању Пачуових рапсодија за клавир објављено је првих осам, од укупно дванаест рапсодија. 

Пратећи компакт диск, такође садржи првих осам рапсодија у извођењу наших истакнутих пијаниста и професора клавира: Зорице Димитријевић Стошић, Душана Трбојевића, Дубравке Јовичић и Мирјане Шуице Бабић. 

Рукопис рапсодија данас се чува у архиву Музиколошког института САНУ у Београду.

Истраживање је вршено у оквиру пројекта Матице српске, ”Музика са маргина: Допринос општој и музичкој култури и просвети”, којим руководи проф. др Даница Петровић. 

”Ово музичко издање представља захвалност и сећање на Јована Пачуа, нашег значајног композитора и уметника из 19. века, али и на наше истакнуте пијанисте и клавирске педагоге који су изводили Пачуова дела и тиме деведестих година прошлог века дали значајан допринос афирмацији овог заборављеног уметника”, каже за портал Културе.рс ауторка збирке Маријана Кокановић Марковић.

У оквиру другог интернационалног пројекта, који је спроведен у Румунији на Националном универзитету за музику у Букурешту, објављена је збирка салонских композиција са Балкана 19th-Century Salon Music from the Balkans,  у коју је Кокановић Марковић поред композиција за клавир Корнелија Станковића и  Исидора Бајића, уврстила и Рапсодију бр. 7  Јована Пачуа. 

погледајте још

Уметничка делатност Јована Пачуа била је веома богата и разграната. 

Иако је по основној вокацији био лекар, Јован Пачу је од раног детињства стицао музичко образовање, делујући током активног стваралачког периода као композитор, пијаниста, музички педагог и публициста. 

Често је организовао концерте хуманитарног карактера, чији је приход био намењен избеглицама, сиромашнима или помагању институцијама од националног значаја. 

Као лекар, бесплатно је лечио сиромашне грађане у свим срединама у којима је деловао. 

Након завршетка студија медицине у Пешти и Прагу, Пачу је своју уметничку делатност развијао у Великој Кикинди, Сомбору, Сарајеву и на крају у Загребу, где је и преминуо.

”Када је реч о његовом композиторским стваралаштву, он је пре свега писао салонску музику за клавир, а будући да је био пијаниста, своје дела је и изводио, што је било и уобичајено у 19. веку. Поред тога, писао је хорске композиције, музику за комад са певањем ”Наши сељани” и оркестарско дело ”Беседа”. Његове клавирске композиције инспирисане су актуелним политичким околностима и сентиментално-салонском грађанском лириком. У колима и рапсодијама обраћао се народном мелосу, због чега су ове композиције уживале велику популарност”, наглашава наша саговорница.

”Његов допринос је неминован”

Јован Пачу је попут својих савременика, у духу националног буђења 19. века, писао музику која је имала одраз његовог политичког ангажмана,  почевши од својих ђачких дана, преко студија у Пешти и Прагу, касније током читавог активног, зрелог стваралачког периода.

”То се види у насловима неких његових салонских композиција за клавир, али и у његовим хорским композицијама. Већ као ђак био је присталица политичких идеја Светозара Милетића и активно је учествовао у раду Уједињене омладине српске, на чијој је беседи у корист Српског народног позоришта наступао 1866. године. У Пешти је студирао медицину и наставио своје даље музичко образовање. Учествовао је у раду напредне српске омладине, као члан омладинског друштва „Преодница“. На другој години студија медицине, 1868. године, прешао је у Праг где је наставио да ради на музичком образовању и да компонује. У то време Праг је био значајно упориште панславистичке идеологије, а централна личност у музичком животу био је Беджих Сметана. Пачу се кретао у кругу Сметаниних присталица, а 1872. године објавио је чланак O srbské hudbé у Hudebni listy”, наводи ауторка.

Мало се зна о томе да је Пачу сарађивао са чешким композитором Беджихом Сметаном, а о чему се сазнаје из писама које је упутио својој снахи Јулији Пачу – захваљујући којој је и сачуван значајан део документације која се односи на његову уметничку делатност – преписка, плакати са концерата и новински чланци које је брижљиво сачувала. 

”Пачу је познавао Сметану и у писмима га је називао својим учитељем, што указује на могућност да је учио код њега приватно или да му је доносио на увид своје композиције ”, додаје Маријана Кокановић Марковић.

Пачу је у свим срединама у којима је живео и радио – Великој Кикинди, Сомбору, Сарајеву и Загребу – дао значајан допринос музичком животу, сарађујући са истакнутим појединцима. 

У Великој Кикинди сарађивао је са Робертом Толингером, држао је приватне часове клавира, компоновао, приређивао концерте у свом дому и јавно широм Војводине. 

У Сомбору је сарађивао са наставником музике и хоровођом Драгутином Блажеком. 

У Сарајеву је дао значајан допринос раду Српског певачког друштва Слога, док је у Загребу одржао и један од својих последњих концерата.

”То су врло значајне ствари на које је потребно указати, како бисмо и Пачуов укупни допринос културном и музичком животу могли да вреднујемо на прави начин”.

Једно од многих ”скрајнутих имена”

”Пачуове клавирске композиције  припадају домену салонске музике, дакле популарне музика 19. века - која нам говори на који начин је тада живело и забављало се наше грађанство. И ако су композитори попут Штрауса, Фарбаха или бројних капелника разних оркестара предмет истраживања и интересовања, на пример у Аустрији или некој другој земљи, зашто би за нас композитори који су писали дела овог жанра били готово потпуно непознати, не само широј, већ и стручној јавности”, пита се наша саговоница.

А Пачу је, између осталог,  држао  концерт и у Бечу. 

На беседи српског академског друштва „Зора“ у Бечу 1879. године свирао је прву, трећу и четврту рапсодију. 

За ту прилику клавир је уступила позната кућа Безендорфер (Bösendorfer).

”Сматрам да су нотна и звучна издања, попут компакт диска који је објављен уз збирку Пачуових рапсодија, изузетно важна за очување, представљање, познавање и на крају афирмацију наше музичке баштине. Оваква издања су корисна како пијанистима, музичким педагозима, тако и музиколозима“, наглашава.

Према њеним речима, Пачу је само једно од многих ”скрајнутих имена”.

”Давне 2010. године објављен је у Матици српској албум клавирских композиција који сам приредила, под називом ”Из новосадских салона”, у којем се налазе композиције Александра Морфидиса Нисиса, Јулије Велисављевић, Славке Атанасијевић и Исидора Бајића”, истиче.

Међутим, како закључује, то су само нека имена наших уметника из прошлости на које је скренута пажња. 

„То нам је заправо био и циљ у оквиру овог пројекта, да композиторе који су на маргинама српске музикологије и извођаштва изместимо са тих маргина на место које им и припада“, закључује Маријана Кокановић Марковић.

#збирка рапсодија #Јован Пачу #Маријана Кокановић Марковић #Матица српска #Нови Сад #разговор

мишљења >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

Недеља шпанског језика у Новом Саду: Стручни скупови, радионице и предавања

13:15

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!