Скуп је посвећен књижевном делу и раду Саве Дамјанова, ствараоцу који је обележио све битније токове савремене постмодерне српске прозе, али и својим истраживањима из домена књижевне историје, теорије и критике допринео ревалоризацији многих књижевних стваралаца или питања српске књижевности који су таворили на њеним маргинама.
Године 2023. навршава се четрдесет година његовог свеукупног књижевног и културног стваралаштва, почев од објављивања првог романа „Истраживање савршенства” (1983) којим већ најављује иновативне тенденције постмодерне прозе у виду деструкције линеарног поимања текста.
Свако потоње дело донеће помак у погледу постмодерне поетике, било то у виду поигравања језиком, наративним, тематским или структурним конвенцијама текста, па чак и канонским облицима књижевности, што овог писца чини једним од најсубверзивнијих у савременој српској књижевности.
Проза Саве Дамјанова обухвата збирке прича „Колачи, обмане, нонсенси” (1989), затим „Причке” (1994), потом „Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве” (1997), „Глосолалија” (2001), „Ремек-делца” (2005), као и „Порно-литургија архиепископа Саве” (2010).
Године 2008. објављује и роман Историја као апокриф, а изласком из штампе романа Итика Јерополитика@VUK (2014) Сава Дамјанов уједно објављује да је то његов последњи роман и да неће више писати, но, књижевној јавности оставља богат уметнички рад за увек нова и исто тако многострука тумачења.
Учесници научног скупа су професори и доктори књижевних наука, истраживачи из Србије и иностранства: проф. др Ала Татаренко; др Владан Бајчета; др Бранислава Васић Ракочевић; мср Снежана Савкић; доц. др Милош Јоцић; мср Марина Аврамовић; Мирјана Фрау Гардиновачки; др Јована Копања; др Маријана Терић; др Игор Перишић; др Василије Милновић; др Слађана Илић; мср Јована Тодоровић и мр Драгана Бошковић.
Организациони одбор чине: мр Ненад Шапоња (Културни центар Војводине „Милош Црњански”, Нови Сад) и мр Драгана Бошковић (Гимназија „Светозар Марковић”, Нови Сад).
Програм почиње од 10 часова, пленарним излагањем проф. Др Але Татаренко.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.