”Никада ништа није само добро или само лоше”

”Уметност је наш посао” наслов је нове књиге Милене Тробозић Гарфилд, у издању ”Вулкана”, у којој ауторка даје живописна упутства о немогућој мисији - како сачувати културу у 21. веку.

Арсеније Мандић • 29. август 2023.

фото: Горан Косановић

Попут својеврсног приручника за садашње и будуће арт-менаџере, кроз своје богато искуство књижевног преводиоца, уредника, продуцента, уметничког директора, маркетиншког менаџера, ПР-а и консултанта, из личног угла одговара на питања о потребама културе у динамичном окружењу савременог доба.

„Милена Тробозић Гарфилд, пишући из другог дела своје професионалне личности, оног уметничког, заступа ставове о круцијалној улози уметности у животу човека. Показује да уметност није украс или простор за релаксацију од свакодневних догађаја, већ органска потреба људи, као што може бити и покретач друштвених токова и извор креативног мишљења у другим сегментима живота“, бележи Небојша Броцић, редитељ и писац.

Тако је у овој књизи, међу бројни питањима одговорено и на оно најчешће, о томе да ли уметности морају бити финансиране искључиво из државног буџета.

”Уметност је као велика љубав, она нам осветли живот открије неке делове нас и нове емоције, она обогаћује наш живот и често дуго остаје у нашем сећању.  Уметност је као љубав, лепа и ретка”, каже у разговору за Културе.рс Милена Тробозић Гарфилд, у светлу предстојеће промоције књиге, која ће бити одржана у четвртак, 31. августа, са почетком у 19 часова у Галерији Матице српске.

културе.рс

К: У којој мери треба да је уметност присутна у животу сваког човека?

Уметност уопште не мора да буде присутна. Има много људи на свету који живе сасвим добре животе а да нису нису имали никакав додир са правом уметношћу или правим љубавима. Живот без уметности је сасвим могућ. На крају крајева и овај народ је преживео 300 година без уметности па и без писмености. Уметност је лепа и оплемењујућа али је помпезно и нетачно да се без ње не може живети. Она је много векова била намењена само елитама, племству и такозваним вишим класама . Има много видова уметничког стварања, од уличних уметности, усмене уметности, фолклорне уметности до високе уметности која је некад била у богаташким палатама попут Медичијевих и дворовима краљева, а данас је у великим културним институцијама . Без обзира да ли је пучка или елитна, њена вредност за наше колективно поимање света је непроцењива.

К: Колико је појава интернета, који је обезбедио шири и бржи проток информација, допринелаширењу онога што заиста јесте култура?

Веома много. Јер данас свако ко жели може гледати врхунске представе из Лондона или видети како изгледа поставка неке изложбе у светким музејима . Можете читати многе књиге преко интернета, да не говорим о огромној количини филмова и музике преко стриминг платформи.  Али, то је све доступно само на нивоу информације, док прави доживљај уметничког дела захтева још увек живу интеракцију између публике и дела. Дакле, једно је видетирепродукције импресониста, али сасвим друго ако их вдите у музеју.

К: Постоји ли уметност без публике?

Не, апсолутно не постоји.  Уметност настаје у размени између уметничког дела и публике, па макар она била малобројна. Уметност коју не занима публика и која не мисли о публици, већ служи само уметнику за његово лично задовољство стварања, није уметност већ кућни хоби.

К: Да ли уметност треба да ствара публику или да јој повлађује?

Уметници, а нарочито менаџери у култури данас или уметнички импресарији некада, морају да стварају нове потребе публике, да образују своју публику, да препознају трендове, сензибилитет и дух времена и да, препознајући их, стварају и нови укус и нове форме. Да парафразирам Стива Џобса – када сам питао људе да ли желе iPhone рекли би не, јер га никада нису видели, јер iPhone није ни постојао . Највећи визионари, импресарији и предузетници стварају оно што ће публика тек да жели и о чему публика још ни не сања.

културе.рс

К: Води ли хиперпродукција у уметности и култури у кич?

Свакако, као што свака хиперпродукција, било да су у питању ципеле или храна, доводи до пада квалитета. Хиперпродукција или, како сам то у својој књизи шаљиво назвала, креативни кркљанац, подразумева масовну публику, а масовна публика подразумева да се дела прилагођавају просечном укусу који је често кич укус. Само, да се разумемо, ја немам ништа против кича. И он нам понекад улепшава живот, као што је то давно приметио Абрахам Мол назвавши своју књигу о естетици ”Кич, уметност среће”. Јер кич и хиперпродукција могу кроз квантитет и лош укус да произведу и квалитативни скок и стварање новог ремек дела. После проналаска штампе настала је хиперпродукција јефтиних безвредних петпарачких витешких романа намењених необразованој публици, али је та хиперпродукција довела до појаве првог модерног реалистичког романа Дон Кихота и нове литерарне форме модерног романа која је доживела свој процват у 19. и 20. веку и заувек променила савремену књижевност. Никада ништа није само добро или само лоше. Све што се појави носи у себи клицу промене у правцу сопствене супротности. 

К: Ексклузивитет, као елемент који неки културно-уметнички догађај чини привлачним, представља наметнуту или неопходну категорију?

Несташица ствара жељу и повећава потражњу не само у уметности већ и на сваком другом тржишту. Ексклузивитет подразумева ограниченост понуде, специфичност тренутка и специфичност места, који заједно стварају јединствени доживљај недоступан многима и тиме пожељан свима. А то су елементи у стварању догађаја. И свадба је догађај, јер се дешава једном између двоје људи и нису сви позвани да присуствују. Филм који се приказује једно вече на неком фестивалу привлачи пажњу публике и медија и пуни биоскопску салу, али исти тај филм често се даје пред празном салом већ сутрадан када је на редовном репертоару.Ово није претпоставка већ апсолутно проверена чињница коју сам и сама искусила са филмовима које сам продуцирала. Све што је неограничено и у недоглед поновљиво или репродуковано губи на привлачности, цени и пажњи. Филм је данас зато у кризи јер га има превише и доступан је свуда, увек и свима. Док су такозване извођачке, живе уметности ексклузивне јер је њихова понуда ипак ограничена и непоновљива. Ако не добијете карту за наступ Ане Нетребко или за концерт Тејлор Свифт, немате следећу прилику да чујете и присуствујете том истом концерту на том месту. А филм можете да погледате у пет термина и десет биоскопа, сутрадан и после пет дана или после пет година на неком стриминг сервису. То је увек исти филм приступачан у неограниченом броју дигиталних верзија. А када је нешто сасвим доступно кад год ми то пожелимо, губи се узбуђење и журба да се та ствар погледа, поседује или осваја.

Милена Тробозић Гарфилд

- један је од пионира у независним продукцијама у позоришту (“Запали ме”, “Иза кулиса”, Дипломац”. Била је ПР директор агенције ”Saatchi & Saatchi” Балкан и оперативни уредник часописа за визулене уметности “New Moment”. Аутор је књиге “Мали савети за бољи живот” (Самиздат Б92) и најновије ”Уметност је наш посао” (Вулкан издаваштво). Продуцент вишеструко награђиваних филмова и представа “Бели Бели Свет” , “Отаџбина “, “Шавови”, ”Иза кулиса”, ”Дипломац”, ”Запали ме”. Књижевни преводилац са шпанског и енглеског (“Љубав у доба колере”, “Кућа Духовa”, ”Запали ме “, “Опасне Везе”, “Детроит”,”Љубав љубав љубав”, “Дипломац”, “Фотографија 51”, ”Приче из Монтевидеа”). Живи на релацији Вашингтон - Београд.

#Галерија Матице српске #књига #Милена Тробозић Гарфилд #Нови Сад #промоција #Уметност је наш посао

мишљења >

најновије >

Нада Савковић

филолог

Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.

Владимир Бајић

”Градитељи Новог Сада”

”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.

теме >

Дон Кихот: Роман овековечен балетом

27. март 2024.

мишљења >

најчитаније >

студенти >

”Део нас”: Отварање изложбе студената графичког дизајна у Галерији ”Форма”

16. април 2024.

сећања >

За њега су говорили да је ”неморалан и саблажњив”, а запамћен је као један од најбољих сликара своје генерације

9. април 2024.

имате вест?
пишите нам!