Гостујући и Културном центру Војводине ”Милош Црњански”, у програму ”Уметник у фокусу”. Валенсула је изјавила:
”Писање телом је једна врста стања, нешто у шта се урони. Жорж Сименон се затварао по седам дана у кућу да би се потпуно посветио писању романа, и ако не би успео да га за седам дана напише, сматрао је да је та књига пропала. Наравно, то није применљиво на друге књижевнике. У овој нашој стварности човек мора да плаћа рачуне и да се посвети и својим дневним обавезама, али свакако се пише и телом и тај процес се и подсвесно одвија у нама чак и док обављамо и те тривијалне ствари.”
О Валенсуели, женском идентитету и односима моћи у прози ове књижевнице пише Ксенија Билбија, професор латиноамеричке књижевности на Универзитету Висконсин- Медисон и преводилац Валенсуелине приче ”Промена оружја”, коју доносимо у овом броју.
На њен текст се надовезује размишљање Мине Петрић о потенцијалима драматизације ове приповетке.
У одељку прозе и поезије су још и прича ”Први” Фуата Севимаја, коју је превео Авдија Салковић, песме Анђеле ди Модуњо и Аде де Јудичибус, у преводу Миле Михајловић, као и две песме Зорана Славића.
Поводом капиталног издања Изабраних зенитистичких дела Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Банатског културног центра из Новог Милошева, мини-темат овог броја ”Нове мисли” посвећен је зенитизму и зенитистима, који су се, како наводи Настасја Писарев у свом тексту ”Зенитизам или предузеће за уништење космоса и продуковање планета”, залагали ”за рађање нове поетике, оне која лежи у заумном или ванумном, далеко од смирене логике реализма и традиционалистички интониране књижевности.”
Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра из Новог Милошева развија причу о дугом путовању до Изабраних зенитистичких дела, о књижевној и културној клими која није била наклољена Љубомиру Мицићу, главном теоретичару и вођи покрета, и другим зенитистима, а затим следе кратки коментари о свакој од осам књига из Изабраних зенитистичких дела, које су заједно објавили Банатски културни центар из Новог Милошева и Културни центар Војводине ”Милош Црњански”.
Међу есејима издвајамо текстове о ликовној уметности: Јасна Кујунџић Јованов пише о ликовној критици Растка Петровића, а Горан Јуреша текст ”О малом мужјаку мора се бринути – психосексуалност у скулптурама Луиз Буржоа”, док Валентина Чизмар пише о техницизираној лепоти или естетизованој техници у свом погледу искоса на техноестетику Жилбера Симондона.
Што се тиче нових наслова, представљене су две књиге: Јелена Марићевић Балаћ пише приказ књиге Стојана Ђорђића Иманентна теорија књижевности: Пролегомена са приложеним аналитичким и критичким интерпретацијама, а Синиша И. Ковачевић представља књигу историчара Антуна Вучетића Студије из дубровачке прошлости – изабрани текстови.
На крају, ”Нова мисао” доноси и путопис Жикице Милошевића са чаробног Пута свиле, по траговима Александра Македонског, од Самарканда и Бухаре, преко Хиве и Каракалпакстана, до Ташкента.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.