Нови број часописа ”Нова мисао”: Ево шта можете да прочитате

У овом „свеобухватном свету уметности, науке и културе”, наводи се у уводнику, „сваки број је нова прича, која настаје спајањем ових само привидно одвојених светова, а овог пута прича започиње арт-документарним филмом ’Светлост и сенке – и уметнике убијају, зар не’, заснованом на животу и делу једном од наших највећих сликара Саве Шумановића”. 

Овај кратки филм сценаристе и редитеља Драгољуба Елчића освојио је фестивалску публику широм света – добитник је скоро четрдесет награда са различитих фестивала, од Кореје и Индије до Француске – а у његовој продукцији је учествовао и Културни центар Војводине „Милош Црњански“.

У овом броју „Нове мисли” направљен је заправо мали омаж Сави Шумановићу, јер управо његова слика „Доручак на трави” краси насловну страну часописа, док Владислава Гордић Петковић пише приказ нове књиге Драгана Јовановића Данилова Јелен ноћи, која представља имагинарну Шумановићеву биографију.

У разговору са проф. др Савом Дамјановом уредница открива још један велики пројекат Културног центра Војводине „Милош Црњански” – реиздање књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића у девет књига, које би требало да надокнаде наметнуту маргинализацију једног од наших најзначајнијих и најсмелијих књижевних историчара. 

На овај текст надовезују се сећања Јасмине Михајловић о уметницима и писцима из њеног и Павићевог круга пријатеља. 

О 68. Стеријином позорју критику пише Светислав Јованов, проблематизујући не толико овогодишњу селекцију представа, колико недостатак оригиналних домаћих драмских текстова, док у интервјуу уреднице са Зораном Ђерићем, в.д. управник Српског народног позоришта на конкретном примеру ове позоришне куће разматра изазове са којима се суочава позориште и представља нову позоришну сезону.

Читаоце очекује неколико веома занимљивих необјављених писама Франца Кафке, по избору и у преводу неуморног Јовице Аћина, затим одломак из приче „Знаци љубави“ из истоимене књиге канадске нобеловке Алис Манро, која би требало ускоро да се појави и на српском језику, у преводу Анђелке Цвијић, као и песме, такође нобеловке, Луиз Глик, које је превео Ален Бешић. 

Међу есејима налазе се текстови Валтера Бенјамина, Милана Р. Симића, Данила Вуксановића, Настасје Писарев, Владимира Сумине. Биљана Мицков пише о арт-менаџменту у простору виртуелне стварности, док Ђорђе Писарев доноси причу о Друштву новосадских књижевника, које је за пет година постојања и промовисања новосадског стваралаштва покренуло неколико значајних едиција.

У одељку књижевне критике, текст Владимира Гвоздена нас води на поновно путовање са Растком Петровићем по Африци, „раскошном ликовно-поетском путопису” у издању Службеног гласника, са готово 200 илустрација из пишчеве заоставштине, а Илија Бакић пише о постхумно објављеној књизи Бранка Андрића Андрле Лањски снег, коју је Културни центар Војводине „Милош Црњански” објавио крајем прошле године. 

Ту је и текст Гордане Нонин, приказ књиге о Студију М, Борислава Хложана, који је инсајдерски, као некадашњи новинар у Радију Нови Сад, описао славни историјат чувене новосадске концертне дворане и музичког студија. 

Ово вредно сведочанство културне историје Новог Сада такође је објавио Културни центар Војводине „Милош Црњански”. 

И за сам крај – путопис Дарка Веселиновића води вас у Палманову, помно испланирани италијански град из 16. века који је представљао утопијски експеримент, и као свака утопија, завршио неславно.