Наслов предговора Александра Тишме за прво српско издање Раднотијевих „Борских бележница“ наслов је и округлог стола посвећеног овом великану поезије, чијих је девет песама које чине „Борске бележнице“ ушло у многе антологије светске поезије.
Радноти је био заробљен у Борском логору за време Другог светског рата и био је члан тужне поворке „Усиљеног марша“ којим су немачки окупатори, желећи да логораше спроведу до Немачке, највећи број њих у току марша убили или изнурили до смрти.
Такву је судбину, у новембру 1944. године доживео и сам Радноти, чије је тело ексхумирано из масовне гробнице код места Абда у Мађарској 1946.
Уз остатке његовог тела, обележеног као „тело број 12“, налазио се и нотес са поруком исписаном на пет језика – „Овај нотес садржи песме мађарског песника Миклоша Раднотија“ и адресом у Будимпешти на коју се потенцијални налазач молио да нотес достави.
То се и десило и тако данас знамо за Раднотијеве песме из ове збирке, које спадају у најпотреснија сведочанства ужаса које човек може приредити другом човеку.
Група логораша у току марша од Бора до Мађарске била је смештена управо у простору Ристићеве фабрике свиле у којој се данас налази КС Свилара, што даје посебан повод за организацију овог догађаја, који се приређује у недељи у којој је Радноти стрељан.
Миклош Радноти био је мађарски Јеврејин, и као такав послат је на присилни рад у Борски логор.
О овом песнику људског страдања говориће Мирко Штарк – председник Јеврејске општине Нови Сад, Карољ Ковач – новинар, публициста и аутор неколицине филмова посвећене Раднотију и „Усиљеном маршу“, као и Драган Стојменовић – уредник Борске билбиотеке која је објавила неколико издања „Борских бележница“.
Раднотијеве песме говориће Југослав Крајнов, а модератор ће бити Лазар Јованов.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.