Предавање ће одржати Љиљана Лазић, музејска саветница Музеја града Новог Сада.
Када је у питању развој грађанске културе на подручју Србије, музејски фондови су најбогатији материјалом који потиче из друге половине 19. и прве половине 20. века.
Стога је ова епоха и најзахвалнија за проучавање присуства предмета примењене уметности у домовима урбаних средина.
Грађанска класа се у Новом Саду почела развијати још крајем 18. века, а свој врхунац је доживела управо у наведеном раздобљу.
У свом излагању, Љиљана Лазић ће представити три ентеријера који данас више не постоје у свом оригиналном стању, али на основу фотографија и сачуваних предмета имамо увид у то како су изгледали.
Налазили су се у ужем центру града – Грчкошколској, Дунавској и Железничкој улици – и припадали добростојећим грађанима с краја 19. и прве половине 20. века.
Осим што потичу из различитих епоха, у питању су и три различита начина уређења домова: први представља пример како је једна домаћица крајем 19. века уређивала кућу, за уређење другог је ангажован професионални уметник-дизајнер, а трећи је слика унутрашњости дома једног колекционара и љубитеља уметности.
Љиљана Лазић је историчарка уметности и музејска саветница у Музеју града Новог Сада, која руководи збиркама националне и стране ликовне и примењене уметности.
Свој музеолошки рад је усмерила у правцу истраживања културне историје Новог Сада, ликовне и примењене уметности од 18. до средине 20. века.
Током претходних деценија била је аутор бројних изложби, међу којима су Папирни театар; Сецесија у Новом Саду; Јерменска црква у Новом Саду, као и стручних текстова.
Добитница је једне ICOM-oве и две Валтровићеве награде.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.