У разговору са Андрејом Тишмом је истакао да жели да дâ лични допринос новом објављивању и читању Александра Тишме у свету и помогне рад Фондације, јер сматра да је Тишма један од највећих европских писаца коме се често враћа.
Пре скоро двадесет година Петер Хандке је написао следеће:
„Кад год сам читао његове књиге које говоре само о жртвама и џелатима, мислио сам: Да, тако је – и желео сам да га следим у сопственом раду. Само су мој језик, моји снови, па и моје слике на делу већ са првим реченицама хтели другачије – је ли то утопијско у мени неискорењиво? Али Тишма и његове књиге за мене остају случај светлости или дела за стање не само данашњег него света уопште.”
Управни одбор је изабрао једног од најугледнијих аустријских писаца Карл-Маркуса Гауса за новог члана жирија.
Карл-Маркус Гаус, аустријски савремени писац, есејиста и уредни, живи у Салцбургу.
Од 1991. Гаус је главни уредник књижевног часописа Литератур унд Критик.
Његове књиге преведене су на више страних језика и добиле су велики број награда, међу којима су: Награда „Шарл Вејон”, Аустријска уметничка награда за књижевност, награда „Јохан Хајнрих Мерк”, награда „Жан Амери” и Лајпцишка књижевна награда за европско разумевање.
Карл-Маркус Гаус примљен је 2006. године за члана Немачке академије за језик и поезију.
Жири за награду „Александар Тишма” у саставу Илме Ракузе (Швајцарска), Матијаса Енара (Француска), Карл-Маркуса Гауса (Аустрија), Владиславе Гордић Петковић (Србија) и Ласла Мартона (Мађарска) ће 24. јуна 2024. године трећи пут изабрати новог лауреата.
Претходни добитници овог угледног признања су Ласло Дарваши и Давид Албахари.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.