Пре деведесет година, за јавност је отворен Музеј Матице српске.
О оснивању Музеја са фокусом на 1933. годину када је Музеј први пут отворен, говориће на вечерашњем предавању др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.
Иницијатива о отварању музеја за јавност трајала је десетак година, а одлука о оснивању Музеја донета је 30. марта 1933. године.
Фрања Малин истакао је разлоге оснивања музеја који ће „доказати активност и виталност Матице српске, вршити корисну улогу у животу нашег народа, дефинисати музејску делатност и Матици осигурати сталну припомоћ града, бановине и државе“.
Исте године, 9. јула, Музеј је отворен за јавност формирањем Сталне поставке и покретањем изложбене активности, као доказ тријумфа српске уметности и културе.
Фрањи Малину је са пуним поверењем поверена дужност кустоса и управника првог музеја у Новом Саду, коју је са великим успехом обављао до избијања Другог светског рата.
Како је изгледала припрема Музеја за отварање и на који начин је Фрања Малин посматрао колекцију и рад Музеја имаћете прилику да чујете од др Тијане Палковљевић Бугарски, музејске саветнице и ауторке нове монографије о Галерији ”Понос нације – 175 година Галерије Матице српске”.
Догађај почиње у 19 часова.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.