Драма „Усуд по Григорију” Милоша Латиновића, писца и директора „Битеф театра” из Београда је, не само, враћање дуга великом књижевном претходнику Григорију Божовићу (1880–1945), и подсећање на његово значајно стваралаштво, већ и велика опомена друштву у целини, да се никада више не понове тако сурови обрачуни и страдања изузетних српских стваралаца, а на основу измишљених оптужница и режимских смицалица.
Ова драма прати животни усуд једног од назначајнијих српских писаца између два рата, који је још и називан „косовским Андрићем” због своје посвећености темама из Старе Србије које је оваплотио у више дела међу којима су „Приповетке”, „Путописи” али и краћи записи о људима и догађајима објављени у ондашњој “Политици”.
Божовић је радио као професор Призренске богословије, предавао је и у Битољској гимназији, био је биран за народног посланика, председник београдског Пен клуба, а доживео да га ненародни суд, неке нове идеологије, прогласи за издајника и стреља у Београду 1945. године.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.