Предавање ће одржати доцент др Драгана Грбић, Институт за славистику, Филозофски факултет, Универзитет у Келну.
Барокни театар настаје у напетости између религијског и световног, између дисциплине и театралне ексцесивности, те постаје место где се идеје о свету и пролазности материјализују у раскошном сценском простору.
Поетика барокног театра почива на принципу изненађења, али и на дубокој свести о несталности свега што се на сцени приказује – света као позорнице и позорнице као света.
Траедокомедија Мануила Козачинског (1699–1755) и Трагедија Јована Рајића (1726–1801) заједно чине значајно поглавље у историји српске књижевности, језика и културе.
То је поглавље о настанку српског театра, о почецима српске драме и развоју драмских жанрова.
То је и поглавље о развоју српских школа и значајним културним и религијско-политичким везама између Карловачке митрополије и Руског царства.
У књижевноисторијском смислу то поглавље је илустративно и за смену поетичких парадигми – касносредњовековне, барокне и просветитељске.
Најзад, то је и дирљиво поглавље о једном учитељу и његовом ученику, о њиховом пријатељству, поштовању, подршци и захвалности, али и о превазилажењу учитеља од стране ученика.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.