Овај научни скуп организује се поводом четири деценије младе српске прозе и окупиће значајне изучаваоце постмодерне књижевности и овог књижевног феномена, као и писце – некадашње младопрозаисте.
”Чињеница је да су младопрозаисти имали значајно место у генези српске постмодерне књижевности, а њихови утицаји видљиви су и у стваралаштву млађих генерација и савремених писаца, стога су за науку о књижевности од велике важности њихова ревалоризација и рецепција у 21. веку”, наводи се у позиву КУлтурног центра Војводине ”Милош Црњански”.
Скуп ће бити одржан у просторијама Дигиталног омладинског центра, Војводе Путника 1, где ће говорити професори и доктори књижевних наука, као и истраживачи из Србије и иностранства:
из Београда долазе проф. др Добривоје Станојевић, проф. др Татјана Росић, др Тања Томазин, мср Јована Јосиповић, из Новог Сада говориће проф. др Владислава Гордић Петковић , мср Снежана Савкић, доц. др Милош Јоцић, мср Марина Аврамовић, мр Драгана Бошковић, мср Јована Тодоровић, мср Сара Матин и Маја Рогач Станчевић из Сремских Карловаца.
Међу гостима из региона су саговорнице, доц. др Дубравка Богутовац из Загреба и др Мирјана Терић из Никшића, а из Украјине долази проф. др Ала Татаренко.
На српској књижевној сцени осамдесетих година прошлог века појавила се група аутора поетички супротстављена „стварносној прози” и у трагању за инвентивнијим стратегијама писања понајвише оријентисана ка експерименту са формом.
Због изражене и свеприсутне „семантизације форме”, Д. Станојевић је ову стилску формацију именовао као „формизам”, а у књижевној критици углавном наилазимо на термин „млада српска проза”.
„Младопрозаисти” су већ својим првим текстовима привукли пажњу књижевне критике и отворили полемички дијалог о статусу и вредносним детерминантама дате поетичке оријентације.
Књижевна сцена осамдесетих представљала је узбудљиво „полемичко поље” у контексту коегзистенције и преплитаја две поетички супротстављене струје, а као главни представници ови поетичке оријентације издвојили су се С. Басара, С. Дамјанов, Ђ. Писарев, Р. Петковић, В. Пиштало, Н. Митровић, М. Пајић…
Научни зборник
”Биће то значајан научно-културни дијалог у циљу дефинисања статуса и утицаја младе српске прозе на развој постмодерне, али савремене српске прозе. Будући да ће на скупу учествовати и критичари/научници средње и млађе генерације, један од циљева овог скупа је издавање научног зборника (ур. Снежана Савкић/Милош Јоцић) у којем ће различити аспекти ове прозе бити научно осветљени и дефинисани, али ће у њему бити предочени и рецепцијски путеви младе прозе који су живи и свеприсутни и у садашњем тренутку”, истичу организатори.
Организациони одбор чине др Бојан Јовић и мср Снежана Савкић са Института за књижевност и уметност у Београду, мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮи доц. др Милош Јоцић са Филозофског факултета у Новом Саду.
Душко Стојановић
академски сликар и графичар
Некада је, у различитим друштвеним системима и периодима развоја или пропадања, култура увек била потиснута или склоњена. Култура је опасна јер доноси чињенице, истину, живот и емоцију, а то се не уклапа ни у један систем. Зато није чудо што историја показује да су је често проглашавали декадентном или опасношћу по друштво.
Вида Огњеновић
редитељка и књижевница
„Одбијамо да будемо жртве, нема разлога да власт жртвује културу. Нека са жртвује сама, нека се власт сама преиспита за своје грешке а не да их наплаћује од културе. Гласнику се глава не сече. Бојећи се да их је култура препознала и прозрела, покушавају да угуше културу. Па слаби су им зуби“.