Изложба ће бити одржана у два простора – у Културној станици „Свилара“ биће приказане слике, док ће у Галерији „БелАрт“ бити изложени цртежи Кристине Пирковић.
„Призори слика Кристине Пирковић наликују сценама Нојеве барке јер су испуњени бројним људским фигурама, различитим сподобама, животињама, чудесним комбинацијама пејзажа и испреплетаности линија крвотока, анатомским моделима, одбаченим дечјим играчкама, обичним стварима, елементима васколике природе“, наводи ликовни критичар Сава Степанов.
„Чини се да је таква испуњеност и натрпаност слике, по Кристини Пирковић, најубедљивији начин да се укаже на енигме нашег доба и човековог ововременског усуда. Тај и такав свет слика Кристина Пирковић предочавајући нам својим метафоричким призорима својеврсни „пад човека“, како је гласио наслов једне њене изложбе. Уметничком интуицијом и властитим сликарским сензибилитетом схватила је да је у многим областима људског деловања ослабила хомоцентрична усредсређеност, томе се успротивила усмеривши своју уметност ка теми човека и његове судбине током раних деценија 21. столећа“, додаје Степанов.
Ауторка изложбe основне и мастер студије завршила je на Филолошко-уметничком факултету, Универзитета у Крагујевцу, на Одсеку за примењену уметност, смер Зидно сликарство, 2014. и 2015. године, под менсторством професора Жељка Ђуровића и коменторством доцента Јелене Шалинић Терзић.
Члан УЛУС-а од 2018. године.
Живи и ствара у Београду.
Приредила је преко двадесет самосталних изложби, а награђивана је за цртеж, слику, портрет, аутопортрет и најбољег студента.
Њени радови налазе се у приватним колекцијама, такође у збиркама галерија и музеја.
Нека од дела репродукована су у монографијама и књигама о савременој српској уметности.
Нада Савковић
филолог
Питање језика је изузетно важно, јер је језик основно оруђе културе сваког народа: родно место нашег бића. Појмовни свет једног народа одражава се у језику. Када смо у свом језику, ми смо у свом завичају. Зато је важно утицати на свест о важности очувања матерњег језика као предуслова за очување аутентичности нације.
Владимир Бајић
”Градитељи Новог Сада”
”Морамо водити рачуна о томе да се у што већој мери подсећамо на то шта је некада било, шта су важни историјски догађаји, ко су наши преци и како су они живели. То је суштинско проучавање друштва из ког произилазе резултати који нам могу указати на то којим путем треба да идемо да бисмо били бољи људи и чланови нашег друштва”.